Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И А.-УГАРСКЕ (1906-1910) С ПОГЛЕДОМ НА НАШУ СПОЉАШЊУ ТРГОВИНУ (НАСТАВАК) D. В о h е. После жита и стоке воће са пекмезом је наш најважнији извозни артнкал. Према подацима из наше трговинске статистике Србија извозп годишње просечно по 70,000.000 кгр. које свежег које сушеног воћа у вредности од 12—15,000.000 дин., и око 15,000.000 кгр. пекмеза у вредности од 3—4,000.000 динара. Највећи део овога извоза ишао је, са резервом коју ћемо мало час навести, на а.-угарску пијацу; и стога је се могло очекивати, да ће затварање а.-угарске границе изазвати осетних померања како у погледу на количину, тако и с погледом на дестинацију и квалитет извоза. Ова су померања de facto и наступила, али само делимично и у много мањој мери, но што се то могло очекивати. Кад будемо говорили о извозу појединих артикала из ове групе, ми ћемо детаљније изложити иомерање у извозу сваког појединог артикла, као и узроке који су та померања изазвали, односно узроке, који су спречавали наступање тих померања, — овде ћемо се пак задовољити да апонсирамо карактеристику тих померања за целу групу. 1. — Затварање а.-угарске границе није имало никаква дејства на количину извоза. Овим се не мисли казати да је количина извоза у годинама царинског рата остала нотпуно непромењена према извозу из ранијих година. На против, количина извоза за пет последњих година знатно је већа од количпне извоза из ранијих година; али, ако се то повећање изближе посматра, приметиће се двоје: а) да је постепено повећање извоза једна редовна појава за читав низ ранијих година пре царинског рата; и b) да осетно повећање пзвоза наступа на читаве две године пре царинског рата, на име 1904. год. Из ова два факта