Delo

ДЕЈСТВА ЦАРПНСКОГ РАТЛ 411 сме се дакле тврдити: да је повећан извоз у годипама царинског рата потпуно независан од затварања а.-угарске границе, и да се он има принисати нормалном појачању продукције, што је редовна појава код свих артикала, за чију су иродукцију повољни услови. 2. — Затварање а.-угарске границе изазвало је осетно померање код дестинације извоза. Ово померање извршено је у истом правцу као и одговарајућа номерања код извоза стоке и жита, на име: свуда је а.-угарска нијаца замењена другим европским пијацама. Потребно је пак напоменути, да јачина овога померања није свуда иста: оно је врло велико код извоза сувих шљпва и пекмеза, на против једва осетно код извоза свежег воћа. 3. — Квалнтет извозних артикала осетно се поправио према квалитету из ранијих година; али се поправљање квалитета има приппсати само једним, и то мањим делом, дејству царинског рата, оним другим, већим делом ова поправка квалитета последица је онога општег развптка, који се осећа у свима гранама нашег привредног жпвота. Суве шливе и пецмез. I. Према подацима из статистике паше спољашње трговпнеСрбија је нзвезла сувих шљива У периоду 1892/909 цросечно годишње по 28.800 тњ У) п 904 У) Г) У) 40.502 У) У) У) 905 У) У) Т) 37.616 У) п У) 906 У) У) У) 48.270 *1 У) У) 907 У) У9 У) 42.648 У) У) У) 908 У) У) У) 49.042 Г) У) У) 909 У) V У) 9.330 У) У) У) 910 У) У) У) 23.900 У) Наведене цифре казују нам двоје: а. — Да је количива извоза у периоду од 1904—1910 зпатно већа од количнне извоза у нретходном периоду од 10 година. Повећање износи нешто више од 25% (36 :28), а било би несумњиво и знатно веће, да у двема последњим годинама нисмо имали по све рђаву бербу. Само иак повећање, као што је већ раније наглашено, има се сматрати као нормална појава код извоза једног артикла, за чију се продукцију код нас налазе веома новољни услови.