Delo

66 Д Е Л 0 страпе. Зичн је о том резултату саошптпо Портп. Андраши бесни, када му само номену да Боспу треба присајединити Србпји"... Ако Н. П. Игњатијеву рајхштатски споразум није но вољи, он је велики догађај за Е. П. Новикова, којн овако свечано и задовољно о томе ннше, 28 јуна 1876 г. Карцову: „У Рајхштату је решено ирогласитн нолптику неуплетања нн код једнпх пн код другнх, али с тим, да царскн савезнпци остављају себи ираво даљег споразумевања са осталим великим хрншћанскпм државама, у случају, ако ирилике буду то захтевале. „Бпо сам срећан да присуствујем овом исторнјскп — значајном састанку и уверпти се о потпуном и искреном споразуму нашег премплостпвог Господара са Императором аустријским. „... А шта би са „одбранбеном“ прппремом Србпје? Ви се сећате, драги колега, да сам ја српско спремање вазда сматрао „за нападајно" и, на несрећу, писам се преварио“. Са тајанстзеношћу, којом су замотавани преговори са Аустро-Угарском, није чудо што зближавање међу владама остаде без утицаја на односе међу народима, и што ни мало не промени старо расположење рускога народа против Аустрије. Цела руска штампа, војници, дипломате који нису били посвећени у secret du roi, и даље су као и пре тога гледали у Аустрији заклетог непријатеља делу светог ослобођења хришћана у Турској, које је Русија сада предузела. А зашто тај непријатељ не само не смета ни Србији ни Црној Гори да ратују са Турском, већ пропушта и товаре оружја што се из Русије испошиље ратницима, и превози читава одељења руских добровољаца на својим бродовима? — Та питања није нико себи стављао. У осталом, шовинисти су имали готове разлоге и за то: услужност Аустрије тумачила се њеним страхом од Русије и Словенства.