Delo

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 67 ГЛАВА V Русија званпчно саветује Србпји да не ратује. — Лично мишљење Карцова. — Одушевљење у Русији и мучно расположење у Србији. — Успомене кнеза В. Н. Мешчерскога. — Словенски добротворни комитети. — Званична Руспја и комитетска Русија — Револуционарне нојаве: хапшење и инцидент Милетића. — Значајне речи наследника Царевића гардистима добровољцима. Две врсте добровољаца. — Стан Чернајевљев на Делиграду. — Карактери•стика М. Г. Черњајева. — Одречан однос Карцова спрам Србије, словенским комитетима и добровољцима. — Генерал Н. П. Игњатијев не одобрава му. Теорија, по којој је Русија дужна да чини добра Словенима. Нико у Србији није желео рата: ни кнез Милан, ни његови министри, ни сами политички агитатори, а још по најмање народ •српски. Рат је дошао као резултат заоштреног унутрашњег стања, које је створила агитација и финансијска криза, која је настала због издатка па оружање. Нрилике су се стекле тако, да се није имало куд. Поводом објављивања рата, кнез Милан је писао нашем дииломатском агенту: „Г. Ристић вам је долазио, и тако ви већ знате да ја сутра зором идем својој војсци. Молим вас телеграфирајте у Ливадију да моли.м Њ. В. Цара да ми опрости, ако у овај мах не поступам по његовом савету. Али прилике ме приморавају да одем Черња јеву, јер је опасност сасвим другог карактера". После, у премоморији, казује се врло одређено да је Србија отпочела рат од своје воље и противно саветима рускога цара: „Кнез Милан сажаљева тако исто, што није послушао очинске савете Њ. Величанства, али нагнале су га прилике да тако чини*. Овде излази факт којије ван сваке сумње: да је званично Русија саветовала Србији да не ратује. Ако је Карцов себи дозволио да има своје назоре, он је то учинио с напоменом, да је то само његово лично мишљење. Са спољашне стране, Карцовљев поступак значио је неизвршење упуства, које је добио од самога цара. Али на жалост, упуства се нису вазда међу собом слагала. Кадаје допустио Србији да се оружа, цар Александар је први погрешио. А када је Черњајев дошао у Београд, руска је влада добила прилику захтевати од сриске владе да Черњајева удаљи из Србије и да на тај начин прекине са странком која је покрет стварала. Али је цар Александар волео избећи судар са јавним мишљењем. Но осећајући под ногама тврдо земљиште, дипломати опет нису желели да запале бро„цове. Писмо које је Карцову писао помоћник министров Гирс 5*