Delo

0 СРПСКОМ ИМЕНУ 87 Да су овдје „српски пјесници“ = дубровачки ијесници, потврђује ово: 1) Прије 1605. год. није у другом крају ни било српскијех пјесника. 2) То нотврђује и ријеч „piansero", исп. напријед „amicizia Unghera nella quale la Republica riposb 167 anni". 3) To потврђује и пјесма M. Ветрапића „Tužba Budima grada" (Stari pisci III, 53). 1605. год. каже J. Лукаревић, да je српски цар Стефан Душан умро „18. децембра, који Срби називају просјенац (просинац)“ („П di 18. di Decembre, ch’i Seruiani domandano Prosienaz4').1 Рпјеч просинац (= децембар, декембар) спомиње Вук Ст. Караџић у свом Рјечнику као особину дубровачкога говора. Не може се потврдити, да је ова ријеч по источнијем крајеви.ма нашега народа била позната. Код Љуб. Стојановића1 2 „иросинецв" значи јануар, и неће бити сриска народна рнјеч с тијем значењем. Према томе Ј. Лукаревић овдје Србима назива по свој прилици Дубровчане. 1638. год. стајаше у једном дубровачком огласу, да се тај оглас оглашује „на српском језику, да га свако може боље разумјети3 4„А di p[ri]mo N[ovemjbre 1638. De c[o]n[sul]to de’ Sig[no]r Off[icia]li si grida e proclama l’infrfascritjto tenore in lingua Serviana p[e]r maggior intelligenza d’ognuno alla Loggia del Col. p. Ivan Kiviero plagente me florio Stay quanto segue: Po zapovjedi gospode Off. la od Pramatike, dava se na znanje svakomu

“ 1648. год. пише руски кнез Ј. Тимотеј Владимирски из Рима „Вђ сербЂскм) землк) в дубровницкоћ оућздЂ обш;е всћмЂ поселдномЂ особнож[е] избранном» кн[е]з» мил!отин8“. Шаље му „препоручну књигу“ кнеза Томе из Старога Влаха и каже, да је био у Котору и у Млецима али да му није било суђено, да га кнез Тома препоручи, јер није долазио у Дубровник.4 1 Copioso ristretto (1605) стр. 61. 2 Каталог рукописа п старих штампаних књига. Збирка срп. краљ. ак. (1901) стр. 5. 3 Српски лист 1886. бр. 52. (Ја сам додао она слова што стоје у загради [ ]). Срђ—Srđ. I (1902) стр. 581. 4 Српско-далмат. магаз. XVI (1851) стр. 170—2.