Delo

ss Д E Л 0 1711. год. шиитампа дубровачки филолог н архволог Ан• се,1мо Бандурије у Парпзу: Itnperium Orientale (I—II), гдје је наштампао с поправцпма н књпгу Констаптипа Норфирогенпта „1>е administrando imperio** с коментаром „Animadversiones in Constantini Horph^’rogeniti 11. ile thematihus et de administrando imperio4*. Кво шта он каже o нашем народу у Далмацијн: На стр. 350: „hic describit Porphyrogenitus regionem Croatorum, qui in Dalmatiae occidcntali parte, tam maritima quam mediterranea, sedem fixere et regioni illi Croatiae sive Hruatiae cognomen dederunt, quod etiamnum in parte retinent, hos autem veros terminos Croatiae fuisse ostendit Lucius I. 2“. Одавде ce види, да je и Банд^рије као и Порфирогепит (н многи други) држао дољу Детипу за јужну гранпцу хрватском пасељу. „Уз Порфнрогенитове рпјечи: oidkvvv кхеТое oixovvveg Zaylovfioi 2ćqPoi Tvyydvovoiv (a садашњи су тамошњп становпици, Захумљани, управо Срби) додаје он ову биљешку (р. 355): quornodo Serbli Zachlumorum terram occupaverint, pluribus capite praecedenti narrat scriptor noster (како су Србљи населили1 Захумље, о том више приповиједа наш писац у пређашњој глави). Уз Константинове ријечи: тд де Kava?.rj eo/nrjvevevai tfj tojv Inkđpcov бсаХехтсо dpa^ia [a Конавли значе у словенском језику коловоз (колни пут)] додаје он ову биљешку: Canale seu Canalis sub dominio rei publicae Ragusinae, olini ager Epidaurius neque Canale seu Canalis regio illa dicta est, ut putat hic Porphyrogenitus, quod Canale Serblorum idiomate viam plaustri significet: nam, inquit ille, propter loci planitiem servitutes omnes plaustris praestant и т. д. Константин каже, да Конавлн значе у „словенском језику“ (тђ tojv 2x/.d(iojv бсаХехтср) коловоз, а Бандурије каже: није онај крај добио име Конавли како овдје мисли Порфпрогенит, што Конавли значе „у српском језику" (Serblorum idiomate) коловоз (колни пут). Бандурију је овдје »tojv 2кХар(м« исто што и ,,Serblorum“ те он прву ријеч или иреводи овом другом или је њоме поправља“.‘1 2 У рукопису франц. библијотеке у Дубровнику негда бр. 312, стр. 185 — 6 а сад бр. 300 (Срђ—Srđ III, 1904, стр. 665) стоји 1 Погрешка би била, кад би се рекло освојили, iep Константин у пре ђашњој глави говори о насељавању. 2 В. Ђерић, Стражилово, VI, стр. 414.