Delo

90 Д Е Л 0 од 1345 год., кад српски краљ Стефан Душап одређује, да Да бнжпв у Требињу ue узима царине ни Влаху un Србину.1 Биљешка 2. Хрватско име ппјесу нигда уиотребљавалн Дубровчанн нп за свој народ нн за свој језпк. Једини- је до сад нознати изузетак Д. Златарнћ, а и тај изузетак треба онако тумачпти како мнслн нрофесор Т. Маретић8 и П. Будмани.1 2 3 4 *В. Ђерик. — UАСТАИ11ЋЕ СЕ 1 Fr. Miklosich, Monuraenta Serbica (1858) стр. 117. 2 Што И. Кукуљевпћ каже у својој Hrv. bibliograf. бр. 1426. 1427, да је п Бернардпн Павловић (у 18. впјеку) био из Дубровника, то није једина ствар, коју је он измпслио. Ст. Златовић (Franovci, стр. 473) каже (без потврде), да је био из Стона, али нп то се не може вјеровати. јер се у Стону и у његовој околпнп употребљава јужни говор (Rad СШ, стр. 68), а Б. Павловић пише западнијем. Ја не вјерујем, да је И. Кукуљевић био тако неук, да је онако разумпо Конст. Порфирогенита као гато стоји у његовијем дјелима Jura I (1861) стр. 11, п Cod. diplom. I (1874) стр. 86, него је хотимице хтио да изврне смисао туђијех ријечи. 3 Rad, 89 (1888) стр. 239. 4 Stari pisci, XXI (1899): Djela Dorainka Zlatarića, у чланку „Život i djela D. Z.“ стр. XXX.