Delo

НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ БИОЛОГИЈИ i У свакој иауци мења се периода спнтезе с нериодом анализе и ако, кад се једна развије, обично упоредо с њом иде и друга, само слабије. Р1спрва се скупља груб емпиријски материјал, сређу.је се, класифнкује се, затим се траже везе између појава, стварају се узрочне везе, правила, закони и у даљем развоју иду, обично само поједини духови, тако далеко, да хоће, с једног јединог гледишта, да обухвате све појаве, цео материјал, да нротумаче све појаве, да схвате битност, суштину ствари; то је периода синтетична, еминентно философска, конструктивна, и у суштини неемпирична и непозитивна. У њој се обично наглашава иотреба приближавања философији, удара се на сувишну расцепканост и претерано специјализирање, на ситничарство, обарају се примитивна схватања специјалиста или се бар доказује њихова недовољност и непотпуност и стварају се основни појмови, који обухватају што већи број појава и њихову везу најбоље тумаче. Такав се синтетичан правац у биологији ујпоследња два трн деценија прошлога века па све до данас развија и може се рећи да је већ дошао до врхупца. Он има два облика; сједне стране у морфологији осећа се потреба, да се животни појавн, као што су дељења ћелија, растење, асимилација, протумаче преко границе ћелија. Ти се појави тиме тумаче што се стварају мањи носиоци свих тих функција него што су ћелице, н њима се приписују све особине које треба објаснити. С друге стране пде се према физиолошким појавама, објашњавају се основни фпзиолошки проблеми, у садашњој биологији, нарочити проблеми физиологије форме, затим психофизиолошких и пси-