Delo

440 Д Е Л 0 себе, виде Марка Фиоре, као и некада, када су месецима и месецима ишли кроз разне земље на ноклоништво љубави; и чудила се како су она и Марко Фиоре, откако су се срели на броду, могли пмати исте покрете, исто држање као и онда, кад су им сада душе биле измењене, кад су им срца била измењена. II чудно јој беше како да јој искрсне сећање на оне покрете и речи, када ови који су их вршили и изговарали, нису били више онај човек и она жена. — Ходи, Марија — рече Марко, нришавши јој. Колнко ли је пута онда чула тај позив. На уснама јој је лебдео необичан осмејак, када се за њнм упутила, када су се пели на дизалици u када су улазили у дворницу, која је за трен ока осветљена. Ћутећи отвори келнер једна врата десно, а друга лево. Чинило се да они то нису ни опазили. — Хоћеш ли ча|а, Марија? — Тако је хладно! Да нијемо чаја? — упита Марко жену својим благим и умилним гласом, који је она иознавала у свима његовим модулацијама. Она се само насмеши, у знак да пристаје. И с оним својим рптмичним кораком, с оним својим хармоничним покретима, примаче једну наслоњачу столу, седе на њу, раздрешп свој велики вео који јој је обвијао врат, лице п целу главу, извуче игле из шешира, скнде га н остави, расконча сребрпе споне свога великог угасито-љубичастог иутног мантпла, и иојави се у краткој, отворено-љубичастој вуненој хаљини с тесном ниском бисера око врата коју никада није скидала. Марко Фиоре, који је стојао ирема њој, пратио је ногледима, и сећао се како је небројено нута тако стојао, када би иутујући стигли у неки хотел, и гледао је у Марији жену, коју је небројено пута uo« сматрао где изводи те мирне и хармоничпе покрете; и осећао је, да, ocehao је, да су исти били само покрети, само речи, али не мисли, не осећања. Он се томе није чудио. — Дај ми једну шољу чаја, милаМарија — рече он, седнувши крај ње. Она скину рукавице са својпх белих руку и, као и некада, ули му чаја и иружи му шољу, благо се смешећи. — Где је тај Соненберг, Марија? —уннта он тихим гласом. — Тамо горе, Марко, на брегу. — А како се иде тамо? — Брдском железницом, за неколико минута. — То мора бити неко тужно место, Марија.