Delo

О БИРОКРАТИЛИ ПОД УСТАВОБРАНИТЕЉИМА 89 ненавикнутих на такво одело пружали су врло занимљиве призоре. На спољашност чиновника обраћала се велика пажња, тако да се једном у интересу чистоте забранило и ношење браде ! Државна служба постала је сад стално занимање. Чиновник је могао изгубити службу само на основу судске пресуде. Чиновничко звање сматрало се као имовина, као стечено нраво, тако да чиновнику нико није могао одузети то право, па ни сам кнез. То су уставобранитељи желели, па су то и постигли. Положај чиновника у организацији државној онда је са свим друкчији био од положаја, који данас чиновници имају. Тада су чиновници имали главни утицај на ток државних нослова. Они су били ти, који су управљали, а народ је слушао. Данас су чиновници само органи државни, који примају наредбе од народом непосредно или посредно изабраних преставника. Онда су чиновници, као спремнији и паметнији, престављали државу. Народ је ■био дужан, да поштује чиновнике и ко би против њих говорио, кажњавао би се. Цензура, која је тада установљена, била је тако ехватана, да чиновници имају нраво, да се о њима лепо говори. Како су уставобранитељи посматрали однос чиновника према народу види се из изјаве Јеремије Станојевића, министра кнеза Александра Карађорђевића, која гласи: Власт је тутор, а народ је пупила. А Илија Гарашанин тражи, да се народ не меша у правитељство. Народ треба да уважава чиновнике и да их слуша. Господин Јовановић констатује, да је за остварење и одржање бирократског режима потребна јака полиција. Међу тим власт полиције у оно време била је врло слаба. Та је слабост долазила отуда, што полиција није имала право кажњења. Право кажњавања ирипадало је искључиво судовима. Овакав систем био је врло незгодан и ауторитет власти почео је све више и више опадати. Уставобранитељи су то увиђали, па су почели да мисле о срествима, којима би се то зло отклонило. Тако се Илија Гарашанин, министар унутрашњих дела, жали, како народ не слуша полицију, нити је се боји, пошто она нема права да казни. Непослушност је била тако велика, да појединци нису хтели ни на позиве власти да дођу. Зато Гарашанин тражи нарочити полицајни закон, који је и донет 1850. године. Тим законом је дато полицији и право кажњавања ; па не само то, већ су пресуде, које би изрицала полициска власт, одмах биле извршне. После извршења кажњени се могао жалити. Чим је полицији дато право