Delo

О БИРОКРАТИЈИ ПОД УСТАВОБРАНИТЕЉИМА 91 бегла другом једном среству — премештају чиновника. Услед оскудице саобраћајних срестава премештај се појављивао као права казна. Непријатност и незгоде премештаја још бол^е ће се уочити, кад се има у виду, да је сваки чиновник водио као малу економију, па му није било лако све то остављати и селити се на други крај земље. Нашавши ово срество, влада се њиме обилато користила, кад би хтела казнити непослушног чиновника. Али није била влада једина, која се жалила на чиновнике. И народ се на чиновнике жалио. Народу су били у вољи такви чиновници, који би долазили из његове средине, са којима би он био у интимним пријатељским односима. Под уставобранитељима та жеља народна није могла бити испуњена. За чиновнике су постављана страна лица, из других крајева, само акО' су имала услове. Чести премештаји међутим чинили су одржавање интимних односа између власти и народа готово немогућим. Док је народ тражио мештане, дотле је влада врло често слала и странце, којима се почела пунити државна служба. Због потребних квалификација за чиновнике многи Срби из Аустрије прешли су у Србију, где су добили најистакнутије положаје. Са тим се народ није могао помирити, тако да се на Скупштини 1848. године подигла читава бура против „неотечествених синова“. Сви су готово окрузи тражили њихово уклањање из државне службе. Други узрок народног незадовољства према чиновницима потицао је од полициских чиновника. Полиција уставобранитељска иочела је чинити злоупотребе. Појединцима нису биле дате никакве гарантије у погледу заштите од полициске самовоље. Кад полиција казни батинама и казну одмах изврши, накнадна жалба није практички имала никаква значаја. Сами пак полициски и судски чиновници били су махом неспремни људи, без икакве школе и склони да раде самовољно. Окружни и срески начелници су сами изрицали пресуде на 25—35 штапа, и ако је потребно било и учешће два члана општинског суда. Пресуде су одмах и извршиване. Осим тога народ се жалио и на велике трошкове око дочека полициских власти. Полициски органи ишли су по народу, обилазили су поједина места и свуда су били дочекивани и чашћени, што је скупо коштало и још скупље у рачуне стављано, које је народ морао исплаћивати. И то је учинило, да су чиновници постали непопуларни.