Delo

!92 Д Е Л О Поред свих ових мана и рђавих страна чиновничке службе и чиновничког реда, кад се стање под уставобранитељима пореди са положајем чиновника под кнезом Милошем, констатује се велики напредак. Чиновници су добили правни положај у држави, а у накнаду зато тражила се од уставобранитељског чиновништва извесна способност. Ту су способност многи чиновници, нарочито професори и лекари, који су из Аустрије дошли, доиста и имали. Неки су чиновници имали и организаторске подобности, која је онда била врло потребна. Државни питомци по повратку у Г.рбију такође су успешно радили у струкама својим. Али ово су све изузетци. Чиновништво у целини није имало ону способност, која му је иотребна била. Није реткост 'била, да су чланови суда били чак и неписмени. Многи су били само полу-писмени. Код полициских чиновника 70% је свршило било само основну школу, Са таким неспремним и нешколованим чиновништвом наравно да се није могло много урадити. Отуда и осуство дисциплине, које је спречавало успешан рад. Сам Илија Гарашанин, који је био врло строг министар, жалио се, како није могао одржавати ред. Томе су у неколико криви и саветници, који су чисто мазили чиновнике, држећи им страну и придобијајући их за себе. Саветници су били подељени, па су се старали за присталице. И сам кнез Александар Карађорђевић није био строг према чиновницима, пошто и он није стајао добро са Саветом, па је тражио ослонца у чиновницима. Ситуација је била врло замршена. Кнез је био у завади са саветницима, а саветници пак у завади између себе. То време се према томе не зове с пуним правом бирократизмом, јер су само појединци, као што је случај са Илијом Гарашанином, били у суштини бирократе. Крајњи резиме целокупног излагања овај је: Остварење бирократског режнма могуће је под ова три услова: дати правни по. ложај чиновницима; професионалну способност чиновника развити и најзад чиновништво потчинити дисциплинској власти владе. Од ова три услова уставобранитељи су могли само онај први с успехом да остваре. Слопштио Л.