Delo

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ’ — од Др. М. Петровића — НАСТАВАК Неуиуштајући се у сва могућа сватања и извођења из горњих основних тппова, о којима је реч у овоме делу помињем само, да како форме тако и принципи механички, после унетих нових назива: тежње, тоталитета и др. добијају са свимј општији вид и могућност за лакше тумачење и по све диспаратних појава. У самом уводу дела, а доцније у самом делу, примерима многим објашњена је примена генералисаних принципа и закона механике, не само за мехачичка кретања, већ за физичке, хемијске, неке физиолошке и узгред се помиње тумачење психичких и моралних појава. Диференцијалне једначине су скуп најбитнијих особина или појава из једнога домена, или аналогих процеса и појава из разних домена. У особинама, које су изражене горњим једначинама, леже и особине природних закона, јер решење тих једначина, њпхово интегрисање и доводи у ствари до самих закона, у којима ie садржана квантитативна дескрииција појава. На овај начин символи су за шеме, о којима је било речи, саме диференцијалне једначине, јер су оне израз суштине механпзама који условљавају јављање, развијање и мењање нојава. Примењена Математичка Феноменологија би имала да реши питање: „ток појава и разноврсне копкретне или аналитичке појединости везане за овај ток, према познатом и унапред датом механизму; или одредити сам механпзам појава, нрема познатом току и разним појединостима везаним за овај токм. Да би се ови проблеми моглн решити, појави морају битп дати, за рачунања наша, таквим елементима, да се онп могу схватитп