Delo

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 95 рају правом стању стварп, о чему на крају има експериментисање да одлучи. Експерпменат какав може бити повод за пзвесну шему, као што шема може само тако опстати ако хииотезе из ње не наиђу ни контрадикцију у природним појавама. II После увода изнети су основи полидимензионалне геометрије, за тим се ирешло на ближе одредбе појединих питања, које смо додирнули већ. У првом делу опширно су додирнути дескриитивни елементи појава. Под дескриптивним елементима разуме се одређен скуп елемената, који се мења у току извесне деформацпје. Дескриитнвни елементи иду на одредбу квалитативних особина, конкретних и апстрактних иојава. У овој су глави изнета разна скалирања елемената, чиме се преко квантитативних односа међу елементпма, који појаву или процесе одређују, улази ближе у квалитете појава. Јасно је изнето како се графички може ући у природу кинетичког тока лескриптивних елемената, из чега се долази до фаза тока у одређеном времену. Код квалитативних и квантитативних дескрипција наговештене су могућности за овакво третирање психичких и социјалних појава, без даљег улажења у примере, којима би се из ближе могла нлустровати примена опште механике на поменуте појаве. Поменуте су аналогпје, као што су: атавизам и хистерезија електричке и магнетнчке, опште ритмичке појаве и осцилиције и т. д. Описивање шематско иојава је одређено оиисом сукцесија узастопних тренутних стања. Шематисањем се проблем трансформише у слику, где од нрвобитних елемената дескриптивних остају само квантитативни представници т. ј. нараметри, који својим варијацијама илуструју ток узастопних стања. Овде је нзнето доста примера за шематске дескрипције. (Кретање чигре по хоризонталној равнини, појава дифракције паралелне светлости, испражњавање електричног кондензатора, хемијске трансф 'рмације у мономолекуларним реакцијама, ток једне болести). У другом делу прве главе су изнети елементи за аналитичку дескрипцију. Ску п (ш, ш... un), где сушиа... ии дескриптивни елементи, зове се дескриптиван систем. Скуп вредности ш U2.. . un чини конфигурацију система и она у времену t даје стање система у томе моменту. Ако се ш, ш .. .un знају као