Delo

ЕЛЕМЕНТИ МАТЕМАТИЧКЕ ФЕНОМЕНОЛОГИЈЕ 97 Према изведенем је суштина шематисања: 1) у набрајању и опису онога што један скуп (о) прилика чини, услед чега настају модификације; и 2) у опису појединих улога, свега онога што горњи скуп чини. Шематисање механизама је сведено на шематисање скупа (о) и улога везаних за оно, што чини тај скуп. За две шеме, добивене на показани начин, каже се да су сличне uo саставу, кад свакој улози у једној од њих одговора по једна улога сличне природе у другој шеми. Ако су улоге истоветне, шеме механизама имају истоветни састав, и одговарајуће појаве припадају једном и истом типу. У овој се глави изближе говори о: тежњама или узроцима, јачинама и смислу њиховом, и излажу сви принципи механике, нарочито динамике, измењени с погледом на смењене силе тежњама, са увођењем потребних елемената за шематисање механизама. Овде је такође узето доста примера за тежње разних облика, (узроци по законима разних варијација облика). У другом одељку је изнета спона између механизама и манифестација појава, што се обухвата особинама диференцијалних једначина. Овде је генералисана основна динамичка једначина између силе и убрзања и изведена примена од обичних простих појава механичких до појава хемијских, које су сложеније од најсложенијих појава обичних физичких. Апелове каноничке форме, општије од Лагранжових, унете су за општије облике и форме из којих се може доћи до обичних и општијих дпнамичких једначина, са иизлагањем потребних система трансформационих при упрошћавању једначина. Све је ово илустровано примерима из појединих области, и изведена примена за холономе и нехолономе системе. У овом је одељку разрађена партија трансформација једначина за потенцијалне појаве, где су основи теорије потенцијала за тродимензионални простор генералисани за п-димензионални и спроведен систем. већ поменуте генерализације, на пнтања из ове области. Овде је питање консервативних, стационарних и интермитентних појава објашњено са довољним бројем примера. Општи принципи: виртуелних радова, минимума, најмање акције, наслоњени на рачун варијације; једначине и теореме Хамнлтонове и Јакобијеве, генералисане су по познатом већ начину. У трећем одељку су изнети резултати тумачења особина Дело. књ, 62. /