Delo

98 Д Е Л О диференцијалних једначина, као последице схватања појава, наслањајући се на принципе већ изнете у уводу Математичке Феноменологиј е. Питања стационарних стања и фаза расветљено је примерима из механичке, физике и хемије и скренута је пажња на стабилитете стационарних стања. Овде је значајно скренути пажњу на примену аналогија код хемијскпх појава, код којих се од скора методи механички примењују. Случајеви ограничених и неограничених реакција су расветљани примерима и показана зависности стања њихове стабилности од карактеристичних елемената (време, притисак, густина, концентрација и др.). Горња су стања илустрована примерима из физике импондерабилија, где се сретамо са теоремама механичким за стацио нарна стања у скаларним и векторским пољима. За ово су узети примери из хидродинамике, топлоте, електромагнетизма, светлости. У другој глави трећег одељка су изнесене теореме о живој сили и примене њене на разне појаве. Рад је обичних сила смењен радом тежња, а рад сила инерције (жива сила) смењен је тоталним радом инертних тежња. Продпскутовани су системи слободни и условљени везама и објашњен значај теореме живих сила у аналогијама разним. Како је доста тежак проблем одредбе кинетичке енергије у многим случајевима, на многим са местима она узима у место потенцијалне (рад тежње са промењеним знаком), то је у доста случајева, и то сложених, показано како се формирају изрази за кинетичку енергију и рад обичних тежња. Извођење рада прпмењених тежња пз функција (потенцијал) нарочитих и извођењење теорема о живој сили (први интеграл) и прннцип одржања енергија код консервативних, а слично и неконсервативних појава, по све је аналог са истим истинама из обичне механике. Код обе врсте енергија разликују се делови од механичких тежња (сила) (видљивих кретања) и од чисто физичких: топлотних, светлосних, електричних узрока (енергија утицаја, напона, афинитета и др.). За ово је узето примера из свих области физичких појава и нарочито је истакнута вредност антагоннстичких сила, на пр. правих електромоторских, од којих постају индукцијоне појаве, при примени теореме о живој сили. У трећој глави овог одељка изложени су утицаји пертурбационих узрока, утицај узрока, који се изненада јаве илп