Delo

0 ЗЛ0УГ10ТРЕБИ ПРАВА 385 ми смо апсолутни господар свога права само у толико, у колнко хоћемо да из њега извучемо за себе користи; и под тим условом нама је допуштено не водити рачуна и о трећим лицима, односно допуштено нам је нанети вреда интересима тих лица. Али ако ми вршењем свога права немамо намеру да себи користимо, тада je наша апсолутна власт над иравима ограничена у толико, да ми не смемо намерно штетити туђе интересе. У опгшем интересу је забрањено титулару једнога права од овога чинити употребу искључиво у том циљу, да њоме неко треће лице оштети. Као што видимо у немачком грађан. законику приватна права нису тако широка и апсолутна као што се то до сада мислило и допуштало, она су тамо окрњена, подсечена. Круг кретања појединаца у немачком приватном праву ужи је него у нашем. Ова новина немачког грађанског законика оснива се на оној истој идеји, на којој и теорија апстрактног или стварног уговора код предаје односно код заснивања стварних права. Та идеја, то је заштита интереса трећих лица, а тој заштити опет је задатак осигурање што развијенијих економских интереса. Кодификатори немачког законика били су под утицајем правне школе, чији је престазник Јеринг, који је измеђ осталих врло опгтроумних дела написао и књигу „Циљ у праву“ —• а тај је циљ utilitas — и који је економској страни права дао толики значај, да је чак и од једног факта, државине, начинио право. Осим тога ова нова теорија немачког грађанског закона, позната под парадоксалним називом злоупотреба права, у духу је еволуционистичке школе. Ова школа сматра друштво као један велики организам, од кога су људи само поједини делови. Како пак између свију делова једнога организма има солидарности, јер они сви геже истом циљу, усавршавању организма, то те солидарности мора бити и међ људима, ако се жели напредак друштва. А човек не би био ни најмање солидаран са својим ближњима, ако се он при вршењу својих права не би апсолутно на њих освртао. За сада још с погледом на јако развијен човечији егоизам, не би се могло ићи дотле да се од нас захтева, да при вршењу својих права имамо у виду не само наше интересе, но и интересе наших ближњих, али што је могућно, то је бар ово: да ми своје право не вршимо у том једином циљу да својим ближњима штете наносимо. Теорија злоупотребе права јесте први корак оној социјалној реформи, чија је, према садашњим концепцијама, колективизам крајна тачка. Јер колективизам значи: преобраћање приватних права (приватних Дело, књ. 62. 25