Delo

МИСЛИ О РАДУ — Тома Карлајл Карлајл је, по речима Рудолфа Ојкена, допринео развитку особеног идеализма личности, који по својој изобилности подстицаја и свом тесном односу према модерном животу, никако не значи прост одјек немачког идеализма. На супрот раду једне претежно друштвене културе, чијим се упливом ствара једноликост, изједначеност и површност, истиче се овде личност као полазна тачка живота, личност као концентрација једног духовног света, као тачка, у коју се стичу бескрајни конци, где живот постаје неиосредно свесан самог себе и удубљује се у бити-у-самом-себи, и као тачка, где смо у стању да се концентришемо за велика дела и да утицајима околине ставимо на супрот своју личну самосталност. Истичући личност над светом Карлајл је водио неумољиву борбу са свима штетним утицајима друштва и друштвене околине, са свима неистинама његовим, а нарочито се бунио против потчињености човекове модерној индустриској култури и против свемоћи економских закона. Његове мисли имају пуно здравих и свежих погледа на живот и животне циљеве. Ови одломци извађени су из књиге Arbeiten und nichtverzweifelnl у којој су врло зналачки сакупљене разне мисли Карлајлове о раду и животу. Пр. пр. I. Узвишена је, свечана, готово језива мисао за сваког појединог човека, макар он био и најнезнатнији међу нама, да његов утицај на земљи, чим се почео да испољава, никада ни за све векове неће престати. Што се догодило, догодило се, то се већ стопило. са вечито живим, вечито радним светом и ту дела на добро или зло, јавно или потајно, за сва времена. 1 Тhomas Carlyle: Arbeitenrinđnicht verzvveifeln. Ausziige von JVl. Kiihn und A. Kretzschmar (Verlag Langevviesche Diisseldorf).