Delo

МИСЛИ 0 РАДУ 393 II. Живот сваког човека може се уиоредити са извором једне реке, чији су мали почетци истина свима разговетни, али чији удаљенији правац, чим се река почне вијугати кроз широке просторије бескрајних година, само Свезнајући може да уочи. Да ли ће се она слити у суседне реке, увећавајући их, или ће их примити у себе? Да ли ће остати безимени иоток и својим плитким таласнма са милионима других потока умножити воду какве светске реке? Да ли да постане Рајна или Дунав, чије су воде вечита гранична линија на кугли земљиној, бедем и војни друм читавих краљевина и царевина? Ми то не знамо. У свима овим случајевима знамо само то, да њен пут води великом океану; њена је вода ту, макар да је нма само једна шака, и не може бити уништена нити трајно устављена. III. Најновије је јеванђеље у овом свету: Унознај свој рад и врши га. „Познај самог себе“ — доста те је дуго мучило, то твоје јадно „самогсебе“ и ти га нећеш, уверен сам никад ни познати. Не сматрај за свој задатак, да себе упознаш, јер си ти индивидуа, коју никад нећеш познати. Знај на против, на чему треба да радиш и ради на томе као Херкул! То је свакако болш систем. IV. Стоји написано : „Неизмеран значај лежи у раду“. Човек се усавршава радом. Дивља рогоза и коров истребљује се, лепа житна поља и дивни градови уздижу се место њих, и при том и сам човек престаје да изгледа као њива пуна корова или неплодна нездрава пустиња. Помисли, како чак и при најнижим врстама рада, од оног тренутка, када га се латимо, сва се душа човекова пење на извесан степен стварне хармоније. Сумња, жеље, јад, кајање, огорченост, па чак и очајање, све то вреба као паклени пси душу сиротог радника. Али се он смелом храброшћу посвећује свом задатку и сви они морају да занеме и да се режећи повлаче у своје пећине. Човек је само један човек. Свети жар рада личи на ватру чистилишта у којој сваки отров сагори и где чак из најгушћег дима избија јасан, светао пламен. У суштини природа и нема другог срества, да нас култивише, до радом. V. Сав човечји рад, рад је пливача. Огромни океан прети да га прогута, и ако срчано не уздигне чело, океан ће одржати своју реч. Али пливач му непрестано и мудро даје отпора, бори се с њим, и погледајте, како га послушно море носи и као свог победиоца доводи циљу. „Тако је“, каже Гете, „са свима стварима, којих се год човек прихвати у овом животу“.