Delo

МИСЛИ 0 РАДу 399 имати — непоколебљиву веру. Ко при сваком кораку пита за мишљење света, ко се не може лишити његовог одобравања и њему подређује своје сопствено убеђење, бедан је слуга, који жели да пада у очи. Макакав му рад био поверен, он му неће испасти за руком. Сваки такав човек свакодневно доприноси неизбежној пропасти. Сваки рад, који он врши на овај ружан начин, само с погледом иа његов спољни сјај, ново је зло и ствара нову беду. XXII. Најмучнији осећај је осећај сопствене немоћи и као што Милтон каже, слабост је права беда. Па ипак се снага не може друкчије јасно да испољи, већ само у ономе, што смо срећно постигли. Између неодређене, колебљиве способности и чврстог несумњивег извршења, каква разлика! Нека неодређена самосвест суморно се настанила у нама, која нам само може средити наша дела и јасно их издвојити од других. Наша су дела огледало, у коме дух најпре види своје природне црте. Отуда потиче чудост оног немогућег прописа: Познај самог себе, све док ice он не преведе у делимице могуће начело: Знај на чему .м о ж е ш д а р а д и ш. С НЕМАЧКОГ Т. Марковић.