Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА ЈЕЗИКА В. Поржезински — НЛСТАВЛК 2. Неиндоевропски језици. Опште напомене. Однос генеалошке КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЈЕЗИКА ПРЕМА КЛАСИФИКАЦИЈИ ЉУДСКИХ fJACA IIO АНАТОМСКИМ ОБЕЛЕЖЈИМА. Велике просторије у источној половини Европе и у Азији заузимају ових пет језичких породица: 1. финска (или финскоугриска); 2. самоједска ; 3. турско-татарска ; 4. монголска и 3.. манџурска или тунгуска. Ф и н с к и су језици : 1. прави фински (Суоми) у Финландији; 2. естниски; 3. ливски; 4. карелски; 5. лапски; 6. мађарски; 7. остјачки: 8. вогулски ; 9. вотјачки ; 10. зирјански ; 11. черемиски; 12. два мордовска језика, који припадају двама племенима: Ерза и Мокша, и још неки већ изумрли језици. Сви овде набројани фински језици налазе се у Европи. изузимајући остјачки и један део вогулскога, који се говоре у Сибиру. Од остјачког језика финске породице ваља разликовати језик истога имена, који се такође налази у Сибиру, али који не припада финској језичкој породици. Најстарији извори мађарскога језика припадају XII веку, а најстарији споменици финскога језика XIV веку. Самоједску породицу чине језици самоједских племена, који живе на европском прибрежју Северног Леденог Мора и на његовој азиској обали преко Јенисеја до Хатаншког (Хатанга) Залива, а једним делом и у горњем току ове реке. Турско-татарска породица врло је богата по свом саставу. Овамо иду језици: 1. Јакута; 2. алтајских племена; 3. Те-