Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКаЦИЈА ЈЕЗИКА 401 леута; 4. турско-татарских племена у горњем току Оба (Куманлинаца и т.д.); 5. турско-татарских племена на горњем Јенисеју: 6. Урјанхајаца (у западној Монголији); 7. Барабинаца: 8. Киргиза; 9. Ногајаца; 10. Кумика; 11. Карачајеваца (на Кубану); 12. Башкира; 13. Сарта; 14. Узбека; 15. Туркмена; 16. Турака (османских) ; 17. Татара (кримских, адербејџанских, казанских) и др. Ближе сродничке везе међу језицима и наречјима, које сам навео као представнике турско - татарске породице, још нису потпуно објашњене, због чега се и ограничавам на набрајање појединих језика, не улазећи у даље појединости. Овамо припада и језик Ујгура, једнога огранка турско-татарског племена, којега је рано нестало као самосталне јединице, а оставио је после себе писмене споменике из VIII -X века по Хр. Језик орхонских натписа из VII—VIII века, сличних рунама, који су ср.азмерно недавно пронађени близу реке Орхона, притоке Селенгине, и који још нису довољно испитани, такође припада турско-татарској породици. Монголска породица припада Монголима, који се деле на источномонголску и западномонголску групу; у прву долазе Бурјати а у другу Калмици. Тунгуску или манџурску породицу чине тунгуски и манџурски језик и неки други језици, који су још мало проучени. За ових пет језичких породица, које смо набројили, у разно време и разни научници изнели су претпоставку, да све оне чине једну велику породицу, која потиче од једнога заједничког претка. Ову мисао први пут је исказао, још 1720. године1, шведски официр Штраленберг, који се борио у боју код ГЈолтаве и провео много година у руском ропству, те је имао могућности, да се непосредно упозна са разним представницима народности, које се све називају једним заједничким именом татарске, како у Европској Русији тако и у Сибиру. Доцније се ова хипотеза даље раширила и била примењена и на друге језике (на пр. овамо је убрајан јапански језик, а и сумерски или акадски језик и др., при чем су ноникли нови називи; скитска, туранска- и напослетку уралско-алтајска језичка породица. У садашње доба као да је несумњиво доказан факат ближега сродства међу финском и самоједском породицом ; што се тиче односа ове „финско-самојед1 „Der nord-und ostiiche Teil von Europa und Asia,“ Stockholm, 1730. - Познати популаризатор науке o језику Макс Милер рачунао је у „туранску" породнцу и дравидске језнке, о којима ће бити реч доцније. Дело, књ. 62 26