Delo

402 Д Е Л О ске“ групе према осталим трима породицама и њихових међусобних односа, они остају необјашњени. У историју овога питања уводи расправа хелзингфорскога професора Донера (Doner): „Die uraltaischen Sprachen“ у 1. свесци „Finnisch-Ugrische Forschungen". И питање o ближем сродству по пореклу међу финским и индоевропским језицима исто тако још није досада пречишћено. По времену последњи преглед тога питања даје: Wiklund, Finnisch-Ugrisch und Indogermanisch, Le Monde Oriental I. Свакојако таквих тачака слагања међу овим језицима, како су их показали разни научници, нема довољно, да би се изнесени проблем могао решити у позитивном смислу, и то утолико мање, што, као што смо видели, још није јасно, у каквим односима стоји финска породица према својим више источним и југоисточним суседима; јер ако би спајање уједно финских језика са индоевропским имало научну вредност, морала би се, васпоставивши један заједнички фински језик, објаснити веза по пореклу међу овим последњим и турско-татарским, монголским и манџурским прајезиком, а изучавање језика ових трију племена : турско-татарског, монголског п манџурског, јоште није дошло до тог ступња, на коме већ стоји изучавање финских језика, и ако је ово последње још далеко од оне висине, до које је дошла наука у погледу на индоевропски прајезик. Осем индоевропских језика и језика разгледаних неиндоевропских породица, од којих само манџурска нема својих представника у Европи, изузимајући, разуме се, гтоједине личности, науци су позната у Европи два језика, који не припадају ни једној од показаних група, То је језик Етруска, који је негда говорен у Италији1, и језик Баска, који се још и данас одржао на окомцима Пиринеја у Француској и Шпанији,; већи део Баска живи у Шпанији. Језик Етруска није једанпут само убрајан у индоевропске језике: тако се Корсен 1874. године одлучно изјаснио у том смислу, да је овај језик индоевропски као год и латински, оскиски и умбриски; сразмерно недавно норвешки научник Софус Буге 1 О језику старих становника лигурске обале Средоземнога Мора не знамо скоро ништа сем личних имена, и због тога не можемо створити никаквих представа о његовим особинама, да бисмо поставили макакву хипотезу. У сваком случају то није био индоевропски језик, као ни језик старих становника Сицилије, од кога су сачувани епиграфски трагови.