Delo

404 Д Е Л О Кавкаска земљоузина, на граници Европе и Азије, насељена је разним племенима, која су говорила разним језицима, а међу њима је у засебну групу издвојен један број језика, што. су познати само на тој тачки земљиној а не припадају ни индоевропским ни семитским ни турско-татарским језицима. Ови тако звани кавкаски језици одликују се већом разноврсношћу, а њихово изучавање још није толико напредовало, да би било могућно решити питање о њиховим међусобним сродничким односима. Уосталом, јужнокавкаски језици (грузински, мингрелски и сванетски) као да чине једну породицу. Севернокавкаски језици (черкески, чеченски и лезгински са читавим низом разграњања), уколико се може судити по садашњем стању ствари, нису генетички везани међу собом ни са јужно кавкаским језицима, и ако имају неке црте заједничке с њима. У Азији и Африци налазимо велику п о р о д и цу с е м итских језика, од којих су многи већ изумрли, а један, арабљански језик, надалеко се био раширио ваи првобитних својих међа по Африци и југозападној Европи, али је у току времена изгубио завојевања у овом последњем делу света. По веома вероватној претпоставци семитска племена дошла су из Арабије, и ако је, разуме се, нама непознато, да ли је ова земља њихов најстарији завичај или су се они ту доселили из других места. Даље, довољно извесно утврђена је општа слика даљих кретања разних семитских грана, које су се у неколико таласа једно за другим излиле преко земаља са старом културом у Месопотамији и предњој Азији. Семитској породици припадају ови језици: Е језик староасирски; 2. језици ханаанске гране; 3. са овим последњим блиски арамејски језик ; и 4. језици арабљанске гране. С т а р о а с и р с к и ј е з и к назива се овим именом због тога, што су први проналасци са натписима на том језику учињени у северном делу Месопотамије (Асирији), и ако би тачније било назвати га старовавилонским језиком, јер је његов завичај у Вавилону, одакле се у току времена раширио на север. У Вавилону су Семити затекли стару културу народа, који се звао Сумерци или Акадци, од којих су примили идеографско (у сликама) писање, које су они у току времена напослетку претворили у клинасто, по слоговима. Велика количина клинастих натписа, који су нам познати захваљујући до сада енергично вршеним ископавањима, допушта нам створитц догта. тачну представу о по-