Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА ЈЕЗИКА 405 ступном развитку староасирскога Језика, о израђивању његовога књижевног наречја и о неким особинама живога говорног језика, које избијају у споменицима приватнога карактера, на пр. у гш■смима., Старо становништво подлегло је завојевачима и примило њихов језик, и ако се на северу месни, урођенички језик унорније и много дуже време одржао но у Вавилону, где је веН у XI в. пре Хр. уступио место језику завојевача. Почевши од VIII в. пре Хр. на Месопотамију су навалили нови семитски елементи, Арамејци, који су заузели најпре села а затим и градове. Ресултат је био поступно истискивање староасирског језика, који је већ у време Александра Македонског био мртав језик, одржаван само још вештачким начином у свештеничким круговима. Друга грана семитскога племена је х а н а а н с к а, чије продирање на север ка обалама Средоземнога Мора јесте други по времену талас семитски, који се кренуо из првога свог завичаја. Најстарији споменик језика ове гране јесу глосе у писмима палестинских кнежева египаскоме фараону, писаним на староасирском, језику која долазе у XV в. пре Хр. а нађена су у Тел-елАмарни у Египту. Најважнији представник ове групе јесте ј еврејски језик, а као његов најстарији споменик сматра се песма Деборина (Књига Судија, 5); ову песму стављају у време пре 1000. године пре Хр. Остаје нерешено питање, због чега се јеврејски језик у свима најважнијим цртама слаже са језиком најстаријих становника Палестине, који нам је познат из епиграфских трагова (поменуте глосе и натпис око почетка IX в. пре Хр.), и ако су Јевреји, као што је познато, ушли у ту земљу као победнички завојевачи. Можда овде имамо посла с двема узастопним покретима ханаанске гране. Што се тиче дијалеката јеврејскога језнка, наша су знања веома оскудна и своде се управо на причање у Књизи Судија (12, 6) о особеностима изговора гласа „ш“ у речи „шиболет“ С>клас“) К°Д Ефраимова колена и о неким особеностима речничкога характера у књигама севернога порекла. У почетку периоде јелинства јеврејски језик био је већ мртав језик, јер су Јевреји, који су се иселили у Египат и даље на запад, примили језик тадашњега образованог истока, грчки језик, а њихови сународници, који су остали у завичају, заменили су свој језик једним од наречја арамејскога језика, који је у то време био међународни језик у предњој Азији. Уопште арамејзација Палестине почела је одмах после пада јудејског царства (586. г.). Ну јеврејски језик и даље је живео као