Delo

/I А Ж И — Пол Бурже — НАСТАВДК Рене није имао времена ни да захвали, јер га г-ђа де Сермоаз, обузета сујетом да се истиче између других, сујетом која чини да понеки људи, као и понеке жене, осећају урођену, готово безазлену потребу да се нађу на услузи угледним личностима, новуче да га престави новој личности. Рене мораде поздравити г-ђу Абел Мозе, најсјајнију лепоту рода израиљског у белој хаљини, затим Г-ђу де Сов у ружичастој, и Г-ђу Фирмен Нортије, у плавој хаљини. Затим ето ти Г-ђе Комов, која га одведе кнегињи де Кандал, која се поносила што је потомак страшног маршала из петнаестог столећа, и њеној сестри, војвоткињи од Аркола. После ова два нрава француска имена долазила су имена, које није било могуће одмах упамтити, неких сродница кнегињиних, и у исти мах наста руковање с људима, који се налажаху око ових госпођа. Тако се Рене упозна с маркизом де Хер, најуреднијим од свих отмених људи, који живи са двадесет хиљада динара дохотка као да има педесет; с виконтом де Брев, који је на путу да већ по трећи пут банкротира, са де Крисеом, љубитељем збирки; са Сан Гиобе, славним талијанским стрелцем; и с три четири Руса. Имена већине ових помодних жена и ових људи из клубова била су позната песнику, јер их је, по белешкама које су о забавама доносили петпарачки листови, читао дегињасто и с лудом похлепом, са највећим дивљењем младића и? грађанског сталежа који сањају о животу високог света. Он је о овом друштву, више богатом него аристократском и више европском него француском, и које се виђа у Паризу по светковинама и забавама, у себи још у на-