Delo

Л А Ж И 411 Дофен, једног од најнепопуларнијих министара Наполеона III. Тако изгубљен у овом куту стола и док је разговор почињаоизмеђу Г-ђе Морен с једне стране и њеног суседа у десно, између виконта де Брев с друге стране и његове сусеткиње, он уграби прилику да дође к себи за који тренутак и да осмотри званице, иза којих долажаху и одлажаху слуге, носећи судове,. сипајући вина... Његов поглед прелазио је с Колете, која је кокетовала смејући се са Салванејом, на Г-ђу Комов, која је без. сумње у тај мах причала* неку нову причу из спиритистичког искуства, јер њене очи беху поново узеле свој сјај готовонеиздржљив, њене црте су губиле свој облик. Њена велика рука кретала се у сјају прстења, не бринући се ни за кога за столом,. успркос томе што је кнегиња била тако услужна иначе, тако брижна да се допадне сваком своме госту. Млади човек се осети усамљен, још јаче него мало час, и то толико да га је то болело,. било што му је јачина осећања исцрпла живце, било што му изненадни прелаз са свог успеха на тренутни немар показа како мало вредности даје вера у свет. Од жена које су га биле претовариле ласкама, једне беху отишле, друге беху сасвим ириродно селе поред својих уобичајених пријатеља. У супротном крају стола могао је наћи своју сопствену слику у глумцу који је играо Лоренца, једином што је остао да вечера с Колетом, и који је онакокрут и прав у свом сењерском костиму, јео и пио с великим апетитом не говорећи речце ни с ким. У том душевном расположењу,. Рене се даде у поематрање своје сусеткиње, чији га је чар био јако занео за време брзог сусрета у предсобљу. Не беше се преварио узевши је на први поглед за створење по изгледу савршено аристократско. Све је на њој давало осећање нечега отменог, готово сувише лепог, почев од умилности њених црта дофиноће њеног струка и виткости њених руку. Њене руке изгледале су слабачке, толико су јој прсти били шиљати и као провидни. Мана ове врсте лепоте налази се баш у оном што правп њену чар. Претерана разнеженосг се мења у слабост а сувише фина чар у извештаченост. Код Г-ђе Морен, пак, пажљивија студија откривала је да је то чаробно биће обвијало друго здраво биће, и да је та виткост крила жену доиста живу, чија се животна снага показивала у разноликим знацима здравља. Ова лепа глава почивала је на енергичном врату, где се рујно злато косе коврџалоу густе и збијене витице. Никаква мршавост није кварила њена пуна рамена. Кад се смешила, показивала је оштре и беле зубе.