Delo

Л А Ж И 413. себи мосле свога заноса у почетку вечере, била је свакако приметила скрб насликану на лицу младићеву; с крај на крај стола она добаци виконту де Брев ову реченицу : „Хоћете ли ми учинити услугу да представите Г. Венсија својој сусеткињи?" Рене угледа како се лепе плаве очи окренуше према њему, плава глава поклони, а један симпатичан осмех оцрта се на овим устима, која упореди у мислима са цветом, јер толико беху свежа, чиста и румена. Он очекиваше од Г-ђе Морен банални комплименат којим су га давили целе вечери, и он се изненади кад млада жена, место да га одмах занима о комаду, рече му просто, продужавајући с њим разговор који беше почела са својим суседом: Ми смо говорили с Г. Крисеом о таленту који Г. Перен меће у намештање позорнице. Сећате ли се господине, декора уСфинксу?. Она је говорила тихим гласом, лако заобљеним и сличним њеној лепоти, гласом који је она неодређена привлачност што. чини женин чар неодољивим и према онима који га подносе. Ренеа обави овај глас као мирис који је удисао још више, откако се она била окренула према њему. Требало му се напрегнути, па да одговори, толико га је то осећање било обузело. Да ли Гђа Морен виде његову забуну? Да ли јој је то поласкало,. као што свакој жени ласка кад прима ову оданост стидлшвог човека, чија се стидљивост не да сакрити? У сваком случају она умеде прећи оне прве ступње разговора, гако тешке између једне жене из великог света и једног дивљег обожаваоца, с толико грације да после десет минута Рене јој је говорио готово у поверењу, излажући с извесном природном речитошћу своје личне мисли о позоришту. Побркао би се у страсном хваљењу представа које је организовао Рикард Вагнер у Бајрајту и које су му његови пријатељи описивали. Гђа Морен га је слушала, гледајући га онако како знају ове лепе салонске глумице гледати виђеног човека кога хоће да занесу. Да је неко рекао Ренеу да се ова идеална особа интересује Вагнером и музиком колико и својом првом хаљином, додавши још да се њој допадају само махом позоришта где се дају оперете, — запањио би се толико исто, колико кад би се овај весео шум, који је у овом тренутку увесељавао сто, претворио у паклену вику. Колета, која је попила без сумње два прста шампања више него што је требало,. смејала се сада, на два корака од њега, смехом нешто одвише