Delo

Л А Ж И 415 не буде наведен да суди погрешно ствари срца, он који је садржавао у себи немо поштовање њене природе. Настаде тишина, за време које се млади човек радовао што његов пријатељ није ту. Патио би да је морао, после ове вечере, слушати увредљиве парадоксе, као што су били они с којим је почео љубоморни љубазник Колетин у колима за време вожње из улице Коетлогон у улицу Бел-Респиро. Ах! како јејГимао разлога што је протестовао у самом себи против нечасних теорија Клодових, чак пре него што је познао и једну од овихжена из великог живота према којима га је привлачила нека несавладљива нада да сретне ону коју he волети бесповратно ! И он је слушао Г-ђу Морен како говори о меланхолијама које крије тако често блесак раскоши, о тајним врлинама које се крију под видљивим ситничарењем, о добротворним делима, на пример, у којима је учествовала, па и та њена пријатељица. .. Она је то говорила просто, полако, да ниједан нагласак није издавао ништа друго до дубоку љубав за Добро и Лепо, и затим, с неком врстом божанственог стида што је тако излагала своја осећања. Па како су се остали спремали да се дигну иза стола, она рече : „Ето разговора врло чудног за једнувечеру; толико су вас жена позвале од пет до седам, да се ја не усуђујем молити вас да дођете к мени... Кад се туда навратите, у дане Опере, пре динеа, ја ћу бити увек ту. Ви ћете видети мога мужа, који вечерас није дошао... Није му било добро,.. Хтео је да ја дођем, због кнегиње, која нас је толико молила... Што тврди“ додаде она стежући руке младићеве, „да је човек понекад награђен кад испуњава своје дужности, чак и оне које се тичу света.“ V. ЗОРА ЉУБАВИ. Навала нових осећања била је тако јака и многострука за Рене Венсија, за време ове вечери, да му је било немогуће да разликује тачно њихне појединости док је прелазио пешке размак између улице Бел-Респиро и Коетлогон. Да Клод није нагло оставио кућу Комовљеву, обузет ужасима преварене љубави, оба пријатеља вратили би се заједно. Они би имали, дуж пустих авнија и под хладним звездама, један од оних разговора, у три часа из јутра, кад млади људи, који излазе после забава, говоре један другом све што понесу на срцу. Можда би дакле, и само поме-