Delo

ПОКВАРЕНО ПИСМО 39 ходника гукали голубови чекајући да дан одахне и да наставе љубљење. И тада си, окренут леђима, рекао тихим гласом: „Ваше су очи прозрачне — као црни ћилибари“. После више никада нисмо говорили. Само смо се опростили. Јеси ли ти мислио на мене толико, у те дане ђачке напрегнутости и нервозе, као ја на тебе? О, ја не знам да ли ико тако љуби, или се тако само у тим годинама љуби; али ја нисам помишљала на себе, на своју будућност, већ само на тебе, и видела сам тебе, јака и славна, у оној својој влажној соби на ћурчијем перју, док остале другарице бунцају у сну, цитирајући мађарску химну као пред изаслаником на матури; ноћу сам плакала од среће и у уверењу да ће ти руже цветати у коси. У једном свом писму велиш: „Сви ми морамо да се задовољимо разлозима својих мисли и свога маштања. Сви смо ми на подстрек једног љубљеног прста створили и проосећали један одређени ток живота; сви смо ми били вртлогом отргнути од те личности, која нам је пружила огледало да загледамо нашу бол^у страну, и сви смо^ми уверени да, једино под сјајем те сугестивне личности, коју љубимо и којом су стопљене наше присне мисли, можемо развити своја крила; али смо ипак немилосрдним разбором промерили непремостиви јаз и апсолутне ирепреке које нас раскидају, те се сви, погружене главе, измирили са разломком, да сачувамо барем топлу и светлу успомену на њу, која ће у ситничарском животу одржавати дух наш у извесној висини“. Ја мислим да се не варам, када и у овим твојим класично извитопереним реченицама назирем, да си се и ти, двеста метара од мене, у истим жарким ноћима пуне засејане равнице, хрвао са сличним сновима у бесаници. Ускоро смо се иза нашег јединог разговора и опростили. Сви смо се на станици смејали, а ми се нисмо ни погледали. Тек пред полазак си ми шануо: „Као ћилибари с бисером" јер су ми очи биле пуне суза. И ти си отишао у свет, а ја сам сишла у село, иза јасне, непрегледне равнице, у замагљена брда, која оживљавају веровање у утвари. Тада смо се растали, да се никада више -и не састанемо. Ти си можда променио неколико пролазних љубави, али ја знам да у твојим сновима засветли понекад чедна светлост црних ћилибара. Мој је живот пуст и мрачан, и ја само своје ноћи озаравам оним дугим погледом. О, како сам ја луда! Колико се пута у школи ухватим за