Delo

СОЦИОЛОГИЈА И ПРАВНА ФИЛОСОФИЈА ЈОЗЕФ КОЛЕР1 Од вајкада сам ја сматрао историју културе као врло важну помоћну науку за упоредно право и правну философију. И доиста, право је једна културна појава, али и само једна од културиих појава. Оно је једно средство за унапређење културе, али ■опет само једно од средстава којима се култура унапређује. Изучавање права мора стога да има у виду целокупну културу. Њиме треба да се утврди, како право у крилу човечанске културе постаје и развија се, а једновремено врши и свој утицај на ту културу. Никад се не може доћи до дубоког познавања права, ако се не проучава и религија и привреда и језик појединих народа. Али историја културе је на првом месту историја, и зато има као и свака историја њену особину непроцењивих и непредвиђених чињеница. При историском проматрању не могу се утврдити никаква стална правила, пошто је свака историја условљена хиљадама случајности, а ти услови код историје нису само особине раса, ни утицај даровитих и недаровитих личности, ни утицаји природе, земљишта и мора, већ су то и случајности сукоба и судара. Такве случајности и играће и мораће играти одсудну улогу. Поред нсторије културе појавила се од пре неколико десетина година социологија, која се од историје културе на првом месту тиме разликује, што је то не само једна историјска наука, већ i Предавање држано на конгресу Међународног Друштва за п р а в п у и п р и в р е д н у ф и л о с о ф и ј у и оштампано у органу друштвеном Archiv t'iir Rechts - und VVirlschaftsphilosophie, Bd. IV. (1911) S 558 — 563. O нстом питању на том конгресу држао је предавање и један мађарски професор Ш о м л о чији је чланак такође преведен и штампа се у А р х и в у за правне и д рулп т в е н е н а у к е, свеска фебруарека 1912.