Delo

42 Д Е Л 0 и наука о законима, т. ј. наука, којом се имају открити закони,. по којима се социолошке појаве развијају. Да би се ти закони сазнали, тежи се не само да се продре до првих времена из живота човечанства, већ да се сиђе и у само царство животиња, да би се ту испитало и утврдило, по каквим се начинима врши удруживање органских бића. На тај начин тежи се томе, да се извесан ред појава, које су од важности по човечји живот, утврди као такав ред, при коме владају одређени закони, као да постоји неки нарочити план у њихову кретању. Наравно, да ова истраживања никад не могу обухватити целокупну историју, пошто је органско удруживање само један од многих елемената културног покрета. Поред тога може се и утицај земљишта, формације земље и брда, реке и мора истраживати и на извесна начела и законе свести. Према томе, социологија не обухвата чак ни све од случаја више или мање независне историске факторе. Она садржи само један фактор: удруживање и образовање група и начела по којима се врши ово стварање група. С правом се прати овај нагон за образовањем група све до царства животиња. Већ ту налазимо скупове јединака у стада и групе, у којима појединац престаје бити појединцем и по самом нагону се потчињава целини. Исто тако је и човек одсамогпостанка свог један друштвени створ. Он живи у стадима, хордама и групама и у групи као целини индивидуа игра улогу само као део једне чврсте и уређене целине. Било би врло занимљиво утврдити, како појединац на целину и целина на појединца утиче, и каквим делањем се једна индивидуа доводи у везу са другима. Ово се покушава психолошким путем да утврди, а у психологији игра религиозна психологија главну улогу, као што то показује установа тотемизма. Али и психологија језика и других срестава општења овде се узима у обзир, а поред њих стоји и општа народна психологија, која показује, како појединци несвесном сугестијом утичу једни на друге. У залеђу пак штрчи читав ред загонетака, које се до сада нису дале решити, и чије нам решење са нашим срествима емпиричког истраживања готово немогуће изгледа. Већ код животињских група постоји често један чврст ред, један утврђен поредак, жртвовање целини, као да појединци, који чине једну групу, нису индивидуе, већ делови једног органског бића, задахнутог јединачном животном снагом. Тешке загонетке остају нерешене, али ипак истраживање