Delo

СОЦИОЛОГИЛЛ И ПРАВНА ФИЛОСОФИЛА 43. напредује непрестано. Оно показује људске заједнице у периоду једног вишег развитка, како се морал и обичаји развијају, религиозне преставе формирају и како све инстинктивно, као под утицајем једног чаробног штапиНа, долази до одређеног делања. С времена на време пробије се једна идеја власти и једно лице савлада цео народ, један друштвени ред издиже се над другим, један народ подчини други народ. Све ово проучавање и истраживање има своју велику драж и велику научну вредност. Историја културе ослобађа се, ако не потпуно, а оно делимично, од разних случајности, и по нешто, што нам је изгледало неразумљиво, следује сад више мање одређеним и сталним законима. Као што се види, социологија при свем том стоји на вишем ступњу него историја културе, код које баш никаквих закона нема, али је она ипак, и то ће и остати, само наука која истражује и излаже један од многих културних фактора. Понекад је и то социологија покушала, да историју права узме под свој скут,1 као што се раније покушавало, да се историја права прелије у историју културе. То је неправилно, као што сам ја још пре толиких година против Виндшајда изнео. Лер, ма како да право стоји у тесној вези са осталим културним факторима, и ма како да је оно једна изјава социјалног духа људског, ипак оно неодложно захтева посебну студију. Само онај, који се удуби и у право данашњег времена, само ће тај бити у стању, да право ма ког другог времена схвати и његову технику разуме. Ко хоће да има правилно мишљење о својини, заложном праву или тражбеним односима, мора исто тако познавати модерно право и његове особене облике, као што и онај, који жели да ради на историји музике код појединих народа, мора бити вичан у модерној музици. Ко није музичар, треба да се остави писања историје музике. Исто тако треба и неправник да теме из историје права остави правнику, јер све нарочите особине права и правног развитка само ономе јасно изилази пред очи, који тај развитак свакодневно прати. Баш оне често пута загонетне црте ранијих времена само су таквом истраживачу разумљиве, који зна шта ти правни облици значе у историји права. Цвеће и плодови данашњег времена казују нам, какав су управо 1 О томе односу писали су нарочито талијански правници, као С а r 1 е, Anzilotti, Vanni, Frangapanne. Против овог покрета најновија студија Kantorovicz, Rechts\vissenschaft und Soziologie (1911).