Delo

44 Д Е Л 0 значај имали ранији облици који су клица данашњих. Сасвим је погрешна претензија социологије, кад она од правника хоће да издвоји правног историчара и да ту страну права себи при•своји, ма да је иначе тачно то, да се правник на граници своје науке има да заустави и обазре на остале културне факторе, и да и њих проучава, у колико они имају утицаја на право. Добро ће бити то имати на уму и обзирати се на остале културне факторе. Овде се може указати на једну велику заслугу социологије. Бављење социологијом води нас пре свега изван контрактуализма. Контрактуализам је хтео раније да сагради мост од индивидуе ка целини и да објасни како од појединачних бића постају органске групе и како се у њима право створило. Контрактуализам у овом смислу, у смислу старог природног права, је давно напуштен. Он је напуштен у том зиачењу, као да је он историска стварност и да нам показује постанак државе1; али је он и у том смислу напуштен, као да садржи погодну слику, којом би се социјалне појаве учиниле разумљивим. И то је наопако схватање узети, да је уговор једино природно средство удруживања, тако да се остали елементи везаности, да би се у опште објаснили, морају појавити у форми уговора. Пре извесног времена покушали су неки да бране ново-контрактуализам, као да је бар данас у модерном свету, при органском државном раду, споразум људи један елеменат, који ствара право.То је толико тачно, што је за здрави развитак модерног државног живота од велике користи, кад појединци приме у своју вољу и своје тежње социјалну целину, па се с љубављу и оданошћу посвете проблемима који се тичу целе заједнице.3 Тако се и појаве грађанског права најбоље развијају, кад дужник осети у себи свету дужност да своју обавезу испуни, и кад се учесник једног друштва са великом ревношћу посвети задацима друштвеним. Али у томе не лежи основа права, нити пак објашњење 1 Најзначајнији разлози против тога налазе се код Хегела, Rechtsphilosophie ^ 29 и 258 (издање Ласоново § 42, 196): пошто су то само безидејне апстракције, довеле су оне (у француској револуцији) при иокушају остварења до најстрашнијих и најгрознијих догађаја. 2 О томе видети Spencer, Fouille, de Greef, Bovio, Frangapanne, Dallari, Cosentini. 3 Упоредити изврсно излагање o патриотизму код Hegel, Rechtsphilosophie § 268 и 269 (Ausgabe Lasson § 205, 238) на супрот Fichte-ову мишљењу, да државни механизам мора тако да се удеси, да држава постоји макар да су сви чланови државе угурсузи (Schelme).