Delo

СОЦИОЛОГИЈА И ПРАВНА ФИЛОСОФИЈА 45његове владавине у друштву, већ у томе треба гледати само једну психолошку драж, којом се унапређује право. И овде важи она песничка реч о религији: Nehmt die Gottheit auf in Eueren Willen, Und sie steigt von ilirern Weltenthron Ако примите божанство у своју вољу, Одмах he се оно спустити са свог престола света. Стога неоконтрактуализам и у једном и у другом облику треба одбацити. Према овоме социологија потпомаже право и то треба са захвалношћу признати, али она никад не може да замени историју права. Али још мање је допуштено уклонити правну философију и хтети је заменити социологијом.1 Социологија стоји на земљишту емпиризма и позитивизма и сме на том гледишту стојати, јер њен задатак лежи у свету појава и њено излагање има да покаже, како се појаве развијају и које облике узимају. Правни философ је међутим философ. Он има да изиђе изнад света појава и да доспе до онога што се вије над појавама. Ако су неки раније са обзиром на теорију сазнања и њене законе,. мислили да све, што се налази ван света појава, недостижно је људском духу, од појаве Хегела и Ничеа то се више не сме чинити. Везом субјекта и објекта у једну идеју и излагање како иза света појава влада идеја, указан је пут којим правна философија има ићи. Њен је задатак, да културна збића престави као изјаве божанскога ума и да у историји истражује и утврђује значај еволуције. На тај начин сазнајемо како у случајностима културне историје с једне стране, и у датима социологије с друге стране, влада божански нагон за стварањем, који као укупна животна снага човечанства од појединачних утицаја чини један укупни утицај и преко лутања и скретања води човечаиство вишим циљевима. Врло се често истицала наравствена слобода као највише добро чввечанства. Ја тражим највиши циљ човечанства у и нтелектуализму, у науци, у стваралачкој снази уметности иу сили и моћи технике која влада целим светом. Наравственњелеменат има само тај значај, што човечанство оспособљава да тежи том циљу и да ради на његовом постигнућу. Са тога станови1 Видите о томе најновији покушај, код Falchi, Le esigenze metaiisiche della filosofia del diritto.