Delo

46 Д Е Л О шта ми гледамо у држави једну установу највишега ранга, која човечанству ствара могућност, да интелектуалне и материјалне ресултате постиже, да их одржава и увећава. Али ја не могу посматрати државу у духу хегелизма, као највиши ступањ у развитку идеје, ма да је то схватање Хегелово врло благотворно утицало, и ма да је оно далеко изнад свих ранијих покушаја да се држава објасни. Још мање се могу сложити с Хегелом у томе, да се један одређени облик државни може сматрати као крајњи идеал. Хегел је у овом питању одступио од својих сопствених идеја о развитку и релативности свих облика. па је мислио да овде, као и у другим неким стварима, може да утврди апсолутност, док се међутим све налази у покрету, у стварању. Наша философија треба да покуша да у овој тачци изведе даље Хегелове идеје и да и тамо открије релативност свих културних појава, где је Хегел мислио да је достигао крајњу мету. Ако са овог ступња бацимо поглед натраг на културну историју и социологију, моћи ћемо решити све загонетке, о којима је горе био говор: загонетку случајности у историји културе и нерешену загонетку социологије, која нам никада не може потпуно да објасни социјалне облике. То су тачке у којима историја и социологија својим најдубљим коренима прелазе у метафизику, то су тачке у којима, на супрот природних закона, влада „1а contingence111 и ту се показује релативност и метафизичких појмова. Социологију пак ставити на место правне философије, значило би учинити једну велику погрешку и не водити рачуна ни <о природи једне, ни друге науке. Превео Dr. Л. М. ii Закон случајности: да нешто може бити, а може и да не буде. (Прим. црев.)