Delo

О МАКЕДОНСКИМ СРБИМА I Преглед најновије литературе. Пет тврђења академика Ј. Цвијића. Њихове слабе стране за решавање питања. Односни успех погледа Цвијићевих и мишљење Rene Pino. Пет противних тврђења професора софијскога универзитета А. Иширкова и њихова неоснованост. Најновија књига београдскога публициста Ивана Иванића. „Македонјл” академика Н. П. Кондикова. Начини „решавања“ питања, да ли су македонски Словени Срби или БугариЦшжазују колико је штетна политика кад се уплете у научна испитивања. У ово питање уплетана је и „равнотежа словенских народности" (кијевски професор Т. Флорински) и „економски интереси11 и „начела „балканскога империјализма“, — све само не истина. Српски географ Цвијић обнажио је сву несавесност и неоснованост „научних података" о овоме питању, али се ни сам није могао у свему ослободити научних грешака. Побијајући мишљења ранијих писаца, он је сам упао у једну велику погрешку. Ми имамо на уму његово тврђење да маћедонски Словени нису ни Срби ни Бугари. Ну, ипак је академик Цвијић учинио извесну услугу људима који се овим питањем занимају : његова су тврђења освежила устајало море шовинистичке литературе о етнографији македонских Словена. Његова тврђења гласе овако: „1. Нетачан је појам о Македонији. Скопска и тетовска „област спадају у Стару Србију. „2. Народна маса македонских Словена нема одређеног на„родног осећања и народне свести, ни српске ни бугарске, и ако „су врло сродни и са Србима и Бугарима. „3. Име Бугарин којим се македонски Словени по правилу „називају, није етнографско име и не означава етничког Бугарина. „4. Стране, немачке, француске, енглеске и друге етнограф„ске карте Македоније нису етнографске, нису ни говорне ни је„зичне (Sprachkarte) већ су колорисане једино на основу погрешно „схваћеног имена Бугарин.