Delo

70 Д Е Л 0 на себе самог и своју судбину, али једини ресултат овог сталног удвајања било је то што га је оно одржавало у некорисној и болној јасноћи свих тренутака. Због тога су му изглед мирне улице и спомен на Виктора Ига и изазвале непосредно одлуке о повучености живота и утврђеном раду које је већ месецима узалуд стварао. Сетио се да је обећао једну новелу једном књижевном листу, једну драму неком позоришту, хронике једним новинама, и у место да је сео за сто у свом стану у варенској улици, он јури Паризом у десет часова у вече у оделу једног беспосленика и светског човека. Провешће крај ове вечери и један део ноћи на забави коју даје контеса Комов, једна велика руска дама настањена у Паризу, чија су примања у њеној огромној кући у улици Бел-Респиро, била колико чувена толико и мешовита. Спремао се да учини нешто још горе. Пошао је да потражи још једног књижевника да га води контеси, писца млађег од себе десет година, и који је водио досад, у једној од кућа ове повучене* ове ћутљиве улице Коетлогон, заиста племенит живот стрпљивог рада, чија носталгија обузимаше и њега самог. Рене Венси тако се звао млади колега — баш се био наједанпут појавио на велико сунце јавности, захваљујући једном од оних срећних случајева у литератури који се не дешавају ни два иута у једној генерацији. Једна комедија у једном чину и у стиху, Каваљер, дело фантазије и сна, писано без помисли на практичан успех, било га је за дан начинило славним. То је било, као некад с Пролазником Франсоа Копеа, изненадно обожавање блазираног Париза, општи пљесак руку у Театр-Франсе, а сутрадан једна општа хвала по чланцима у новинама. Од овог чудног успеха Клод је могао тражити свој део. Зар он није први имао у рукама рукопис ове драме? Није ли га однео својој љубазници, Колети Риго, чувеној глумици из Ришељеве улице? И Колета, занесена у улогу коју је назрела у комаду, раскинула је све препреке. Баш главом Клод Ларшер, на питање г-ђе Комов о избору једне комедије која би се дала у њеном салону, указао је на Каваљера. Контеса је пристала на ту идеју. Игра се код ње овај помодни сејнет баш вечерас, и Клод је, примивши се да уведе писца, долазио сад да га узме, у уречен час, из стана у улици Коетлогон где је Рене Венси становао заједно са својом удатом сестром. Ова крајња предусретљивост једног већ зрелог писца према једном почетнику није била без примесе нешто мало сујете и ироније. Клод Ларшер, који је проводио време оговарајући богати