Delo

Л А Ж И 73 два цриа ока проста као у животиње. Ова сеоска физиономија изражавала је инстинктивно неповерење, као и покрет којим је девојка отшкринула у пола врата место да их отвори ширимице, као и жмиркање њених трепавица док је дизала петролеумску лампу нешто у висину да би бацила пуну светлост на посетиоца. Она позна Клода, и њено широко лице засја благом радошћу, која је откривала наклоност што ју је писац уживао у породици Фресно. Девојка се осмехну показујући беле и мале зубе, животињске зубе; по један јој је недостајао иза сваког очњака. „Добро вече, Франсоаза“, рече млади човек ; „је ли готов ваш господин ? „Гле... господин Ларшер“, узвикну весело служавка; „готов је“, додаде, „и љубак је као Исус... Наћи ћете друштво у трпезарији... Чекајте да вас ослободим капута. Ах, Маријо, Јосифе! Мој јадни господине, како вас ова животиња мора притискивати на леђима!“... Фамилијарност ове служавке према свима у кући, која је стигла право код Фреснови из села у Оверњу, одакле је био професор, и остала у кући петнаест година као да је код својих, занимала је увек Клода Ларшера. Он је био од оних учених људи који сувише размишљају, који лудују за природношћу без сумње што их то одмара од сувог и непрестаног рада њихова сопственог мозга. Дешавало се да му је Франсоаза говорила о својим пословима у изразима обилне шале, или изражавала, изванредном наивношћу, страх који ју је обузимао да је драмски писац не метне у који позоришни комад. Или понекад она је додавала I ^ . литерарним фразама, скупљеним о ручку, ону^чуд«у моћ извртања сопствену људима из народа. КлоД се сећао да му је једном рекла да би похвалила ревност Ренеову за рад: „Он се идентфризује са својим јунацима." Још се смејао кад се тога сети. Гомилу речи тако извртала је, што је писац бележио у један од својих безбројних бележника, за неки роман који неће никад свршити. Стога се обично забављао, изазивајући ово ћаскање. Вечерас то не учини, обузет утиском меланхолије, коју му је причинила изненадна помисао на своју улогу светског искушавача. Док мује Франсоаза вешала капут на чивилук, он је разгледао ходник, који је међутим познавао тако добро, и у који су гледала врата разних соба. Песникова соба, у дну десно, била је окренута југу. Фреснови су се задовољавали другом собом, тешњом, окренутом северу, поред које се налазила