Delo

Л А Ж И 81 „Остав'те“, рече Емилија живо, „ми смо имали задовољство да нам г. Ларшер буде на ручку, ви не знате колико је умерен ... И затим, може се лећи и нешто доцније кад је човек слободан сутрадан да остане дуже у постељи. Рене нам је рекао да је ваша кућа тако мирна“, додаде она обраћајући се писцу право, „и врло мила...“ „Тако мирна, да... Ја сам открио један мали стан у неком старом здању у улици варенској, где сам данас случајно једини кирајџија. Кад спустим завесе, могу мислити да сам усред ноћи. Чујем само звоњење звона једног манастира који се налази одмах ту, и хуку Париза, тако из далека, из далека“. „Ја сам увек слушала да један сат спавања пре поноћи вреди више него два после“, прекиде стара госпођа, којује благост Клодова доводила у очајање. Она га је мрзела не разумејући добро прави разлог, мање због утицаја који је имао на Ренеа него по природној дубокој атипатији. Она је осећала да је студира ово лице с инквизиторским очима, с траженим манирима, с осмејцима за њу несхватљивим; она се због тога осећала на незгоди, те јој је то изазивало нагле нападе. Она додаде: „Уосталом, Г. Рене неће се моћи тако одморити овде. У колико ће се сати свршити то вече код те контесе?...11 — „Не знам“, одврати Клод, кога је забављала рђаво скривена пизма његове непријатељке, „играће се Каваљер око десет и по, а вечераће се око дванаест и по, један сат...“ „Г. Рене ће лећи дакле око два сата“, прихвати Гђа Офарел с оним видљивим задовољством људи који воле да нападају, па млатну саговорника каквим необоривим разлогом, „па како Г. Фресно одлази око седам часова, а од шест Франсоаза је ту да лупа ...“ „Ех, ех, једанпут не чини бог зна шта“, рече Емилија с извесним нестрпљењем и пресече рач гунђалу, предвиђајући какав испад, те промени тон разговора ласкајући једној слабости старе госпође: — „Нисте нам рекли да ли се Сандријона вратила коначно ?“ Сандријона је била нека сива мачка коју је Гђа Офа-рел поклонила неком њихову младом пријатељу, неком Г. Жаку Пасару, професору цртања, кога је заједничка наклоност за аквареле спријатељила са вицешефом канцеларије. То су била два недостатка ове куће: сликарство за мужа, који је прао своје пејзаже чак и у канцеларији; мачји народ за жену, која је Дело, књ. 62 6