Delo

Л А Ж И 91 летпно, показиваше довољно да је изме!)у двоје драгих било дошло до једне од оних сцена животињског измирења, где пропада са свом љутњом човековом, и све његово достојанство. „А, мој мали Венси“, рече Колета иружајући руку посетиоцу, „ви долазите баш на време да спречите да не будем тучена. Да знате како је Клод рђав према мени!... Хајде, Клоде", додаде она претећи прстом своме л>убазнику, брани се, ако смеш, моја љубави.И, једним грациозним покретом, где се откривала сва виткост њеног струка, — она причаше сама да не носи никад корзет — дивна цура диже се, намести своју плаву главу на Клодово раме и метну му у уста цигарету коју је пушила. Несрећни човек погледа свог младог пријатеља с покорном молбом и срамом у очима, затим окрену поглед ка Колети, и сузе задрхташе на ивици његових трепавица. Ова последња поче још више да кокетује, наслони потпуно своје грло на свога љубазника, и вребаше у његовим зеницама тај пролаз чежње, коју је знала тако добро искоришћавати пошто ју је произвела. Наступи тишина. Ватра је благо пуцкарала, а један зрак сунца, који је пробијао окна, затресе црвену бразду на лицу глумичином. Рене је често присуствовао сценама ове врсте чудећи се бестидности свога пријатеља и његове љубазнице. Познавао је из искуства чудни цинизам њихових нарави, али се и сећао страшног изласка Клодовог, синоћ, и свирепости у говору Колетином. Он се забезекнуо утврђујући поново порочне слабости овог писца и недоследности те цуре која се, у овом тренутку, руменила са видљиве чежње. Он осети у осталом, у топлом зраку ове собе где се таласао мирис, који је глумица трошила, и пред том групом упола бестидном, утисак сладострашћа које му је било већ обично. Врло често већ, доласци и одласци овог поквареног створења, као неке велике куртизанке, дали су му појам физичке љубави врло различите од оне коју је био познао. У њеној облачионици нарочито, док је била пред огледалом, трљајући своје лице руменилом помоћу зечје шапе, њена гола рамена и њене слободне груди у кошуљици од провидног батиста са шупљикавим залеђем, или док је она увлачила пред њим своје фине ноге у чарапе од ружичасте свиле, она му се појављивала као чаробница љубави, способна да да пољупце јединствено слатке, те је Рене завидео Клоду исто толико колико га је и жалио. Затим, ови тренутци су, с једне стране, уступали место одвратности, која мује долазила од моралне нискости глумичине, и с друге стране, уступали