Delo

Л А Ж И 93 „Заиста сам се синоћ бојао за њега, а и ви сте били према њему врло опори...“ „Да красне приче!“ рече Колета смејући се својим најгорим смехом. „Ја сам вам већ рекла да му ви верујете све... Ја, ја сам му се вратила, једног дана кад ми је претио да ће се убити; дотрчала сам онаква каква сам се затекла, у позоришном оделу, не скинувши чак ни шминку... А њега сам нашла како нешто корегира !...“ „То је мој посао“, одговори Клод. „Ти играш тако исто веселу улогу с тугом у срцу!...“ „Па шта онда причаш?“ рече она горко, „ми смо два каботена ; само ја примам тебе таквог какав си, а ти, не...“ Док је она тако задиркивала Клода с оном дивљим бистрином коју љутита љубазнина има на расположењу против човека с којим је спавала срце уз срце. Рене је спазио, на писаћем столу свога пријатеља, један од оних друштвених годишњака који, под насловом High-life, садрже адресу сваког лица везаног више мање за светски живот. Узео је књигу и прелиставао ју је говорећи: „Гле, ваше име није овде, Клоде“. У његовом погледу и гласу очитавала се забуна која је долазила од његове ситне лажи. „Још то“, рече Колета, „ја му забрањујем изриком. Он иначе посећује сувише тај свет по серкловима...“ „Ја сам мислио да ви прилично волите разговор с том господом“, рече Клод. „Фина ал-узија !“ одврати она дижући своја лепа рамена; „али то је њихова лична ствар што су шик. Они умеју да се обуку, да играју тенис, да јашу и говоре о спорту, а ти ћеш остати довека само смољавко с ученом главом... Ах! да те могу видети као ире осам година кад сам излазила из консерваторијума кад си ми се представио!... То беше у једној гостионици у улици Сен-Пер. Била сам ту на доручку с мајком и Фаргеом, мојим професором... Ти си био тако диван, у твом куту, с твојим изгледом као да излазиш из неке ћелије, па отвараш твоје велике очн на живот!... Видиш, због тога смо се заволели... Хоћете ли доћи вечерас у позориште ?“ додаде она кад се Рене диже да врати књигу на њено место. Он је био нашао што је тражио, адресу Г-ђе Морен, која је становала у улици Мирило, близу парка Монсо. „Не? Сутра дакле. Па пазите да не трчите, као овај, за забавама... Што су ти красне, те твоје жене из великог света!...