Delo

'94 Д Е Л О Беше једна што ми је правила слатко лице синоћ... Ви’те, како се одмах променуо... Тек што ви одете, он ће почети поново да праска. Мисли да то личи његовој врсти лепоте...“ додаде она палећи другу цигару. „Збогом Рене“. „Она је таква пред вама“, рече Клод, пратећи свога пријатеља, после неколико тренутака, до доњег предсобља, „али да знате што се уме да покаже умиљата, добра и нежна кад смо на само!“ — „А Салванеј?“ упита младић неспретно. „Е“, рече Клод побледивши, „ишла је к њему да види гравуре за своју идућу улогу. Клела ми се да се ништа није десело између њих двоје... Са женама, све је могуће, чак и добро“, додаде стежући прсте Ренеу руком која је нешто дрхтала... „Шта ту човек може? Ја ћу јој веровати кадгод ми буде говорила једним својим гласом". VII. Богородичин лик. „Да ли је могуће да један човек од духа и срца тако ниско падне?“ говорио је у себи Рене пошто остави свог несрећног друга ; па, помисливши на пријатно лице Колетино, додаде: „Она је врло лепа... Боже мој! кад би се могла слити лепота душе једног детета као што је Розалија са овом умилношћу покрета с овом интелигенцијом и са још не знам ни ја чим!.. Али зар се не налази ово стапање двеју лепота: лепота душе, без које је жена горчија од смрти срцу што је остало хришћанско у свом идеалу; лепота очију и, да би се све рекло, лепота спол^њег украса, без кога се губи сјај чежње и њен незнабожачки чар, зар се не налази та савршена и висока хармонија код лица којима су случај рођења и случај среће створили једну средину природне аристократије и које су довољно фине по себи да вреде колико и та средина ? Зар Г-ђа Морен нијетаква? Такву ју је замишљао бар песник по своме првом утиску, и уживао, оживљавајући размишљањем овај утисак. Да, ова слатка жена, чије привиђење прође поред његове главе као милујући га, имала је тај двоструки чар: љупкост покрета и тоалете, још јачу него глумица, умилност срца, као у Розалије. Њено отмено понашање њен сладак глас, племенитост у разговору, издвајали су је већ на први поглед. Рене је корачао у овим мислима, мучила га је