Delo

ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ЕПИСКОПА ШТРОСМАЈЕРА И ГЛЕДСТОНА 101 успеха, да су његове народносне предрасуде утицале иа његово суђење много мање него његова католичка уверења; али било би бесмислено порицати да је у свима својим трудним истраживањима историчар био инспирисан веровањем, да he она да послуже да се запали пламен народнога осећања. Године 1860 Штросмајер је био позвао Рачког да се пресели у Ђаково, и од тада он постаје саветником и сарадником у свима његовим плановима, књижевним и политичким. Четири године касније он је отпочео, са професором Лагићем, да публикује један часопис за историју и филологију, и као ватрен поборннк Вукових рефорама у хрватскоме правопису, био је изложен жестоким нападима од консервативне школе писаца; иити су ти напади били ублажени кад је он био организовао једну малу конференцију стручњака, да се саветују о издавању једног филолошког речника хрватског језика. Инат и сплетка учинили су те Рачки буде отпуштен са места инспектора средњих школа које је он имао од свога повратка из Рима. Надали су се да ће га материалан губитак, који је ово отпуштање повлачило за собом, натерати да да оставку на председништво !нове Академије и да напусти Загреб где је његово нрисуство било веома неугодно једној мађаронској влади. Али је овде епископова благородност спасла ситуацију. „Брат неће да остави брата,“ писаоје он Рачком. „Ја вам дајем све што вам треба док не нађете друго место. Ако би се таква несрећа десила мени, ми бисмо делили међу собом све што имамо. Нипошто не остављајте председништво Академије." Рачки је остао на своме месту и много је учинио да да Академији њено нарочито обележје. Изнад свега, његово одушевљење за идеју о југословенском јединству спречило је да она постане искључиво хрватском и за Загреб је придобио сарадњу Ђуре Даничића, најсјајнијег српског научника после Вука. Епископ Штросмајер није се био задовољио само планом Академије. Он је 29 априла 1861 године поднео Сабору један пројекат о подизању народног хрватског универзитета. Замисао }е била примљена једногласно; и Статути су били састављени и унесени у један закон, али благодарећи опозицији централиста у Бечу краљ их није санкционисао. У октобру 1866 за време свечаности тристагодишњице јуначких битака с Турцима, које је био Зрински, Штросмајер је још једном покренуо питање о универзитету и одмах је уписао 100.000 круна. Покренут