Delo

104 Д Е Л О литургија није дирана, у извесним границама чак је помагана, и било је допуштено издавање и растурање словенских молигвеника. Тек под његовим мање државничким наследником и његовим фанатичким саветницима словенска служба је опет пала у немилост у Риму и била је знатно ограничена. Године 1885 слављена је широм целе Русије хиљадугодишњица словенског апостола Св. Методија и том приликом је Штросмајер послао телеграфску честитку. Његови непријатељи, нарочито у Будимпешти, надали су били вику због тога и преставили су овај његов поступак — који је он учинио из поштовања према словенским апостолима — као увреду Светој Столици и Двојној Монархији ! Папа Лав још једном је био и сувише паметан да би се дао завести таким очевидним пакостима и милостиво га је примио, кад се 1888-ме године појавио у Риму на челу једног повећег броја југословенских поклоника. Али цар Фрања Јосиф, заведен својом мађарском околином, дао се на несрећу убедити да јавно укори Епископа, кад је овај дошао да му се поклони приликом маневара у Славонији. Одговор на то био је разуме се немогућан; и епископ, сада стар и слаб, био је дубоко увређен овом незаслуженом немилошћу свога суверена, али се од тада уздржавао сваког политичког рада. Најжалоснија страна овог догађаја беше то, што је он изгледао да оправдава веровање, већ јако раширено међу Јужним Словенима, да је владалац много нагињао Мађарима и да није марио Хрвате. О овој несрећној легенди говорићемо касније. Епископ|-Штросмајер желео је целог свог века да доживи прогонство Турака из Европе, и да тако буде сведок оног што му је изгледало као једна праведна накнада за патње које су претрпили његов народ и његова религија. Отуда се он за устанак у Босни, која је номинално припадала његовој епархији, интересовао тако јако и свом душом му је симпатисао. Он никада није пропуштао ни једну прилику да заступа интересе Јужних Словена, била то Босна, Србија или Бугарска; и помоћу својих многобројних веза са знатнијим Французима, он је био у могућности да| доста утиче на француско јавно мишљење за време источне кризе. Посредовањем Лорда Актона он се отпочео ‘дописивати са Гледстоном и у једном низу ефективних и ако реторичких писама он је изјавио своју захвалност Гледстону за његов чувени напис о „Бугарским Свирепствима" и заступао је ослобођење и аутономију хришћанских народа на