Delo

114 Д Е Л 0 града, као што пише Константин Порфирогенет у „Књизи о управљању“. Значај словенскога центра добила је западна Македонија од 963 г., а 981 г. Самуило је после Преспе изабрао за престоницу Охрид".1 „Међутим апсолутно је тачно („фактически вКрно"), да је у почетку VIII века сва Македонија, изузимајући можда, источне и западне окрајке, била сва („сплошб“) заузета словенским становништвом. О овоме даје проф. Дринов красан критички преглед свију историских података заједно са филолошком анализом многих саопштених племенских назива у својој књизи“.- Он лепо доказује, да су чак и брдски предели Македоније били словенски у почетку IX века, да је околина Солуна такође била напуњена Словенима са свију страна. Као што је познато, овим се објашњава мисионарски рад Св. Ћирила и Методија, рођених у Солуну“. „Познато је (продужавамо превод без прекида) како је бугарско царство пало за време императора .1. Цимискија, како су византијски гарнизони заузели Дористол, оба Перејеславца, Филипопољ, како је узет у плен млади бугарски цар Борис и јавно пред целим народом лишен порфире и после претворен у магистра императорскога двора. Овим завојевањем Византија је одједном уништила страшну силу скитничких орда, које су се у царству дунавских Бугара ујединиле и добиле старешину. (Пропуштамо пасус о Варјазима пошто он нема везе с Македонијом). Али, као што је од доба проф. Дринова,3 коначно примљено у словенској историској науци, овим покоравањем бугарскога царства била је уништена само политичка моћ источне половине Балканскога Словенства. Напротив, у западном делу бугарскога царства и то баш онамо куда је пренесена била престоница царства (у Преспу и Охрид) сачувана је независност Бугара и излила се у облику народне династије Шишманида, која је поникла из унутрашњега преврата 967 године. Ове бугарске провинције које су се одвојиле још за владе Петра (942—967), нису освојили Грци и тамо се удаљио бугарски патријарх, најпре у Воден Преспу и затим на читав низ векова у Охрид. Није Георгије Амартол без основа ставио овај предео, као што је речено чак 1 Македошн, с. 52. - М. С. ДриновЂ, Заселеше Балканскаго полуострва Славннами, из „Чтешп вл> Обш. Ист. и Др.“ 1872. кн. IV. 8 М. С. Дриновв, К»ж. Слав. и Визаншг вт> X вгћк1з, 1876.