Delo

О МАКЕДОНСКИМ СРНИМА 115 и у нашем првом летоиису под именом „Лухнитије“ (Лихнида) у ред других области Балканскога Полуострва: „Илирик", „Словене“, „ЛухнитијаЛ Овај историјски факт јасније од свега сведочи. по нашем мишљењу, о тесним племенским или сродничким везама бугарскога Словенства са Словенима Охрида; дакле, и уопште са Словенством Македоније; или још тачније osaj факт утврђује источно-бугарско порекло македонскога Словенства. Збиља како би се могли одржати у овом пределу Шишманиди, ако не би цело становништво дошло овде из те исте Бугарске као што показује, уосталом, и сама формација нредела, која допушта природни поступни прелаз земљорадничкога становништва кретање напред засеока, из Бугарске правом линијом у Солун и Охрид. Кад се исти професор Дринов решава да тврди, да је овде било Словенство у току низа („много") векова пре доласка Бугара, он овим противречи до извеснога степена себи самоме. Источна половина Балканскога Полуострва у VI веку и првој половини VII века у истини је била у положају земље која није знала покоја; тамо се није могла ни замислити правилна земљорадња, а нарочито земљорадничко расељавање-"1 Што се тиче оснивања другога бугарскога царства (крај XII века, приближно око 1188. г.), академик Кондаков му не даје никаквога значаја у смислу утицаја на Македонију. „О тада Грци су готово изгубили своју власт над Бугарском и настало је друго бугарско царство. За Македонију ова политичка пертрубација није имала никаквих стварних резултата. Само за време Јована Асена II (1218—1241) Македонију су заузели Бугари, премда је престоница бугарскога царства било и остало Трново не гледећи на то што су Бугарској сједињени били серески, скопски, прилепски и охридски окрузи. Ово уједињење Македони(е са сродном или родном Бугарском имало је мало значаја, јер је оно било кратка века, пошто су Грци већ 1242 године заузели сву источну Македонију, а 1254 и западну до самога Охрида. Покушај Бугара да поврате Македонију свршио се, после трогодишњега крвопролића, тиме што је она опет 1257 изгубљена. Због тога се не може овај период карактерисати као период уједињења с Бугарском, а међутим већ од 1267. годиие испољава се осетно јачање Србије на Балканском Полуострву и општи европски покрет са запада.“ 1 Македошн с. 22—24. 3*