Delo

116 Д Е Л О На путу тражења истине, који је увек обасјан светлошћу ма како га људи било из погрешнога убеђења било навлаш омрачавали, ово што говори уважени руски академик је само један облачак, који може лако, без сваке муке разагнатн и обичан читалац. Недоследности овде су толико уочљиве да ми морамо притећи упомоћ уваженом академику да га не би наши читаоци сувише осуђивали. Нама је ово потребно и рали доследности наше критике и ради пуноће доказа академика Кондакова, да су македонски Словени нешто налик на Бугаре, час „родственнБ1е,“ час „роднме." Дакле, пре него расејемо овај облачак, треба да чујемо завршну реч рускога експерта. „Ми смо говорили раније, вели он, да се при насељавању Балканскога Полуострва опажа двојак покрет: мирни и завојевачки. Мирно ширење словенскога племена вршило се у унутрашњости Балканскога Полуострва; то је било поступно кретање по засеоцима, чисто земљорадничко, али у исто време у масама, које заузимају велике пусте просторе. Појава словенских досељеника на Полуострву јавно је стојала у зависности од општих покрета на северу. Словени су долазили овамо заједно са завојевачким ордама или одмах после њих. У првом периоду прешла су на Балканско Полуострво српска племена, потисла староседеоце и заузела западне делове. После форсирања доњега Дунава славенска племена, изгледа са Истока, под предвођењем Бугара или одмах после њих, населила су савремену Бугарску, Источну Румелију и широку побочну фашу (полосу) кроз целу југо-источну Македонију тачно до Битоља и Дебра. (Пропуштамо пасус о Грцима). Сасвим је природно, да је најстарије Бугарско Царство, које се склопило на основу овога вемљорадничкога премештања, али које има да благодари за своје уређење организацији скитничких орда и ужасу који су оне изазвале у Византији, изабрало за свој први центар Охрид и Преспу, као најважније аванпосте Словенства. Ово кретање, будући да је било земљорадни >ко, било је само појачано кретањем орда, али оно је и само по себи тежило најлакшем добитку, заузимајући Епир и у исто време обилазећи утврђени троугаоник Византије и богату приморску област Солун; на западу оно је било задржано арбанашким насеобинама.“1 (Наставиће се) Mapko П. Цемовић. 3 Македошн, 287 288.