Delo

КРАЉЕВИЋ 23 А ткач га погледа љутито и рече: „Што ме гледаш? Јеси ли ти шпијун кога нам је послао наш господар?“ „Ко је твој господар?“ упита Краљевић. „Наш господар!11 повиче ткач горко. „Он је човек као и ја. Само је ипак разлика међу нама — што он носи фино одело док ја идем у ритама, и док сам ја болестан од глади, он ни мало не пати од пресићености“. „Земља је слободна“, рече Краљевић, „и ти ниси роб ниједног човека“. „У рату“, одговори ткач, „јаки праве робове од слабих, а у миру богати праве робове од сиромашних. Ми морамо да радимо да би живели, а они нас тако мало награђују, да ми умиремо. Ми се мучимо за њих по цели дан, а они гомилају злато у своје сандуке, и наша деца вену пре времена, и лица оних које волимо постају отупела и ружна. Ми муљамо грожђе, а други пије вино. Ми сејемо жито, а наша сопствена здела је празна. Ми носимо ланце, ма да их ниједно око не види, и робови смо, ма да нас људи зову слободнима“. „Је ли са свима тако?“ он упита. „Са свима је тако“, одговори ткач, „са младима као и са старима, са женама као и са људима, са малом децом као и са онима у позном добу. Трговци нас угњетавају, и ми морамо апсолутно да вршимо њихове заповести. Свештеник пролази поред нас и промеће своје бројанице, и нико се не брине за нас. Кроз наше уличице без сунца вуче се Сиротиња са њеним глатним очима, и Грех са својим одвратним лицем иде ублизо за њом. Беда нас буди ујутру, а Срам седи с нама ноћу. Али шта ће теби све то? Ти ниси од наших. Твоје лице је сувише срећно“. И он се окрене намргођен, и баци чунак кроз разбој, а Краљевић спази да је он био намотан златном жицом. И велики га ужас обузе, и он рече ткачу, „Каква је то хаљина што је ти ткаш?“ „То је хаљина за крунисање Краљевићево", он одговори; „шта те се тиче?“ А Краљевић пусти један гласан крик и пробуди се, и гле! он је био у својој соби, а кроз прозор се видео месец медене боје где виси на тамном небу. И он заспа наново и сањаше, и његов сан ово беше. Чинило му се да лежи на крову једне огромне лађе на којој је веслало стотину робова. На ћилиму поредтњега седео је го-