Delo

24 Д Е Л 0 сподар од лађе. Он је био црн као абонос, а његов турбан био је од црвене свиле. Велике сребрне минђуше висиле су му у ушима, <i у рукама је држао једне теразије од слонове кости. Робови су били наги, само су им слабине биле покривене ритама, и сваки је био ланцима привезан за свога суседа. Врело сунце пржило их је, а црнци су трчали горе доле узаним пролазом и шибали их бичевима од коже. Они су опружали своје мршаве руке и тешким веслима веслали по води. Слана пена прскала је са весела. Најзад стигоше у мали залив, и почеше да испитују дубину. Лак ветар дувао је са обале и покривао кров и велико троугласто једро ситном црвеном прашином. Три арапина на дивним магарцима дојурише и почеше да бацају копља на њих. Господар галије узеде једну стрелу и лук у руку, и погоди једнога од њих у грло. Овај се стропошта на обалу, а његови другови одјурише у галопу. Једна жена увијена у жути вео иђаше за њима полако на једној камили осврћући се с часа на час за мртвим телом. Чим су бацили ленгер и спустили једра, црнци изнесоше са дна лађе једне дугачке лествице од ужета оптерећене оловом. Господар лађе баци их преко ивице учврстивши крајеве за две гвоздене катарке. Тада црнци дохватише најмлађег међу робовима, па му откачише ланце и запушише му ноздрве и уши воском, а око појаса му завезаше један велики камен. Он се уморно спусти низ лествице, и ишчезе у мору. Неколико мехура се подигоше на месту где је потонуо. Неки од осталих робова гледали су радознало преко ивице лађе. На кљуну је седао један вреч и ударао монотоно у један добош. После неког времена гњурач изађе из воде, и успужа се задијан уз лествице са једним зрном бисера у десној руци. Црнци зграбише бисер од њега и гурнуше га натраг. Робови беху задремали над својим веслима. Неколико пута он је излазио и сваки пут доносио собом једно лепо зрно бисера. Господар галије мерио их је и спуштао у малу кесу од зелене коже. Краљевић покуша да говори, али његов језик изгледао му је да се прилепио за непце, и његове усне отказаше да се покрену. Црнци су брбљали међусобом и свађали се око једног низа сјајних ђинђува. Два ждрала су облетала око брода. ОндадјГњурач изађе последњи пут, и бисер који изнесе био је лепши него сав бисер Ормуздов, јер је имао облик као пун